Главна страна
Вера Благојевић
Вера Благојевић (Београд, 16. мај 1920 — Кленак, код Руме, 18. март 1942), студент медицине, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Одрасла је у Шапцу, где је завршила основну школу и гимназију. Пошто је њен отац још у младости био близак са комуниста, Вера се следећи његов пример још као учесница гимназије определила за револуционарни омладински покрет. Након доласка на студије медицине у Београд, постала је 1938. године члан Савеза комунистичке омладине (СКОЈ). Током студија је активно учествовала у револуционарном студенстком покрету, као и у Омладинској секцији Женског покрета. У чланство Комунистичке партије (КПЈ) примљена је фебруара 1940. године.
Политички је деловала међу омладином и женама Шапца, па је у јесен 1940. године постала члан Окружни комитет КПЈ за Подриње и секретар Окружног комитета СКОЈ-а за Подриње. Након окупације Југославије, 1941. године вратила се у Шабац, где је радила на организовању омладине и припремама оружаног устанка. Након формирања Мачванског партизанског одреда, јула 1941. године, радила је политички са женама Подриња. Поред политичког рада, учествовала је и у борбама. Након почетка Прве непријатељске офанзиве, септембра 1941. године одред је морао да се повуче, а Вера је била упућена на политички рад у Јадар. У Лозници су је заробили јадарски четници, али је уз помоћ партизана успела да буде спашена из четничког затвора и врати се у одред.
Услед напорних маршева на путу ка Мачви, крајем децембра 1941. године, тешко се разболела због чега је била пребачена у село Текериш. Овде су је почетком марта 1942. године открили и заробили легализовани четници војводе Даке Тешмановића и потом предали Гестапоу у Шабац. Као „опасна комунисткиња” у истрази је била подвргнута мучењима, али како ништа није одала, осуђена је на смрт. Стрељана је 18. марта 1942. године заједно са шездесетак талаца на месту Шицара, у близини села Кленак. За народног хероја проглашена је 6. јула 1953. године.
Небески координатни системи
Небески координатни системи су координатни системи који се користе за описивање положаја астрономских објеката у небеској сфери. Развијен је већи број небеских координатних система, а користи се увек онај најпогоднији за описивање датог објекта или појаве. Ови координатни системи се по правилу заснивају на сферном координатном систему, а међусобно се разликују по координатном почетку и смеровима у којима су усмерене осе. Према положају координатног почетка се могу поделити на:
- геоцентричне — са центром у центру Земље,
- планетоцентричне — са центром у некој од осталих седам планета (мора да буде одређена при дефинисању координатног система),
- селеноцентричне — са центром у центру Месеца,
- хелиоцентричне — са центром у центру Сунца и
- барицентричне — са центром у центру масе Сунчевог система.
Филмографија Квентина Тарантина
Квентин Тарантино је амерички режисер, продуцент, сценариста и глумац. Укупно је режирао и написао десет филмова. Каријеру је започео крајем осамдесетих када је режирао, написао и глумио у црно-белом аматерском и краткометражном филму „Рођендан мог најбољег пријатеља”, који је данас делимично изгубљен и који није никада био званично приказан. Као независни филмски продуцент, режирао је, написао и појавио се у криминалистичком трилеру Улични пси (1992), у коме је реч о петоро криминалаца здружених ради заједничке пљачке продавнице накита. Филм је доживео велики успех, а часопис Емпајер га је прогласио за најбољи независни филм свих времена.
Након првог остварења Улични пси Тарантино је режирао још 10 дугометражних играних филмова који су освојили бројне награде и предоминатно позитивне оцене критике и публике.
Вести
- 2. јун — Више од 50 људи је погинуло, а 300 повређено, када се путнички воз сударио са теретним возом у индијској држави Одиши.
- 29. мај — У сукобима српских протестаната са севера Косова и Метохије са снагама полиције привремене управе у Приштини и КФОР-ом, најмање 50 Срба је повређено.
- 28. мај — Реџеп Тајип Ердоган је победио Кемала Киличдаролуа у другом кругу избора за председника Турске.
- 21. мај — Реал Мадрид је освојио кошаркашку Евролигу победивши Олимпијакос у финалу фајнал фора.
- 13. мај — Шведска, коју је представљала Loreen са песмом Tattoo, победник је Песме Евровизије 2023.
- 5. мај — У пуцњави која се догодила у селима Дубона и Шепшин у околини београдске општине Младеновац, односно у селу Мало Орашје у околини Смедерева, убијено је осморо људи док је четрнаесторо повређено.
- 3. мај — Деветоро људи је убијено, од којих је осморо деце, а седморо повређено у пуцњави у Основној школи „Владислав Рибникар” (на фотографији) у Београду.
3. јун
- 350 — Непотијан, Константинов сестрић, подигао је у Риму неуспешну узурпацију против владара западног дела Римског царства Магненција.
- 1889 — Краљевина Србија преузела је од француског концесионара управљање својом железницом.
- 1940 — Окончана је евакуација више од 337.000 британских, француских и белгијских војника из Денкерка током битке за Француску.
- 1959 — Сингапур је проглашен аутономном државом у саставу Комонвелта, у којој су Британци задржали ресоре одбране и иностраних послова.
- 1968 — У Београду, а потом и у другим универзитетским центрима у Југославији, почеле су студентске демонстрације, прве у комунистичкој Југославији.
- 1989 — У експлозији гасовода на Трансибирској железници дигнута су у ваздух два путничка воза, при чему је погинуло 575 људи, а око 600 је рањено.
- 2006 — Скупштина Црне Горе је прогласила независност, чиме је Државна Заједница Србије и Црне Горе престала да постоји.
Да ли сте знали
- … да је плави кит највећа животиња на планети и да може достићи тежину од 125 тона?
- … да је Велики кањон реке Колорадо у Северној Америци на појединим местима дубок 2 км, а широк између 7 и 30 км? Кањон је настао усецањем реке током више стотина хиљада година.
- … да се најближа звезда планети Земљи (изван Сунчевог система) зове Алфа Кентаури и да је удаљена 4,4 светлосне године? Најдаље звезде које се могу видети голим оком су удаљене 800.000 сг.
- … да је прву скицу падобрана направио Леонардо да Винчи, 1514. године?
- … да је прву енциклопедију на свету написао Римљанин Плиније Старији, у 1. веку н. е.? Она се звала „Историја природе” и имала је преко 450 аутора, а до 1536. године издата је 43 пута.
- … да према студији из 1995. голубови могу разликовати дела Пикаса и Монеа?
- … да су се глумци који су давали глас Микију и Мини Маус венчали су се у стварном животу?
Изабрана слика

Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете слободно мењати.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 61,2 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 671.000 на српском језику.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.
Заједница
До сада су на Википедији на српском језику 328.034 корисника отворила налог, а од тога су 994 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите нашу Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.
Дискусије и коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења, аргумената и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали.
Википедијом руководи Задужбина Викимедија, некомерцијална организација која управља и низом других пројеката:
Викиречник слободни речник
Викицитат слободни цитати
Викикњиге слободни уџбеници
Викизворник слободна библиотека
Викиновости слободне вести
Викиверзитет слободни материјали за учење
Викиврсте директоријум врста
Медијавики развој вики софтвера
Википодаци слободна база знања
Викиостава слободно складиште медија
Википутовање слободни водич за путовања
Метавики координација заједнице