Википедија:Када наводити изворе

С Википедије, слободне енциклопедије

Википедијино правило о садржају које се односи на проверљивост информација унесених у чланак, каже да извори морају бити обезбеђени за материјал који је „споран или који ће вероватно бити оспорен“, као и за цитате. Ова страница детаљније објашњава овај захтев.

Практично правило[уреди | уреди извор]

Свакој тврдњи у чланку не треба извор, али ако постоји оправдани разлог да нешто буде оспорено, обезбедите поуздан извор.

У научним чланцима, тврђења у вези са нечијим радом образлажу се навођењем тог аутора. У пракси, то значи да је већина тврђења подржана навођењем извора. Уколико постоји више извора за једну тврдњу, треба да се користе поузданији извори.

Када је потребан извор[уреди | уреди извор]

  • Цитати: Када се цитира објављени материјал, требало би да цитат буде приписан у тексту и да се стави извор цитата.
  • Подаци и статистика: Подаци и статистика захтевају изворе.
  • Мало вероватне изјаве: Тврдње које могу да изненаде читаоца требало би да буду цитиране.
  • Мишљења: Мишљења би требало да имају извор и да буду приписана у тексту.
  • Спорне тврдње о живим особама: Биографије живих особа морају да имају висок стандард. Споран материјал мора бити поткрепљен поузданим изворима или одмах уклоњен.

Када извор није неопходан[уреди | уреди извор]

  • Опште познате ствари: Тврђења за које свако зна да су истина. На пример: "Београд је главни град Србије."
  • Опште познате ствари специфичне за неку тему: Материјал за који свако ко је упознат у тему, укључујући и лаике, зна да је истинит. Пример (из чланка Процесор): „У рачунару, процесор је компонента која извршава инструкције“ или (Из чланка Пи):„Вредност броја пи износи 3,14159.“
  • Заплет теме чланка: Ако је тема чланка књига или филм или други уметнички рад, није потребно навести извор за описивање догађаја или других детаља. Требало би да буде очигледно потенцијалном читаоцу да је предмет чланка извор информације.
  • Однос текст-извор: Највеће одстојање између материјала и његовог извора зависи од суда уредника. Извор за материјал мора увек бити јасан. Ако напишете одељак са више реченица које има податке из једног извора, тај извор не мора бити цитиран након сваке реченице осим ако је материјал изузетно споран. Уредници би требало да буду пажљиви када преуређују цитирани материјал како би осигурали да однос текст-извор није покварен.
  • Уводни делови чланка: Уводни делови чланка треба да укратко опишу садржај који се налази у остатку чланка. Зато они углавном не захтевају навођење извора, пошто су наведени у самом чланку.

Оспоравање измена другог корисника[уреди | уреди извор]

  • Право да се оспори: Сваки уредник има право да оспори материјал без извора отварањем дискусије на страници за разговор и означавањем таквог материјала шаблонима {{без извора}} и {{чињеница}}. Материјал који се може уклонити без расправе јесте споран материјал о живој особи, очигледни примери оригиналног истраживања и било шта што је очигледно бесмислено и што може нанети штету пројекту.
  • Оспоравања не би требало да буду неозбиљна: Оспоравања не би требало да буду неозбиљна или случајна, и не треба да буду мотивисана личним доказивањем које само ремети рад на пројекту. Уредници који оспоравају треба да имају ваљан разлог да верују да је тај материјал споран, нетачан или на неки други начин споран. Оспоравања која садрже искључиво субјективне оцене без аргумената, исто као и потцењивачке и омаловажавајуће квалификације о аутору измена, не сматрају се довољно добрим разлозима за оспоравање.
  • Реакције на оспоравање морају да буду правовремене: Уредници који желе да одговоре на оспоравање, треба то да ураде правовремено. Ако не уследи правовремена реакција, онај ко оспорава материјал може да уклони оспорено тврђење у догледно време.

Правила[уреди | уреди извор]

Смернице[уреди | уреди извор]

Упутства[уреди | уреди извор]