Војна хунта

С Википедије, слободне енциклопедије

Војна хунта је један од облика ауторитарне власти. На власт долази недемократски, обично насилним пучевима.

Појава војних хунти је била честа у Латинској Америци током 20. века. Реч хунта (шп. junta) долази из шпанског језика, и значи одбор, обично управни одбор.Настао је у националној и локалној хунти коју је организовао шпански отпор Напоелоновој инвазији на Шпанију 1808. године.[1]

Данас се термин користи за опис аутократских власти којекарактеришу олигархијска војна диктатура, за разлику од других облика овакве власти - власти појединца или једнопартијског, недемократског владања.

Понекад од хунте настаје војна диктатура, али ови изрази нису синоними.

Познати примери владавине војне хунте[уреди | уреди извор]

Од 1920. војне хунте су биле чест пример владавине у Латинској Америци у облику "институционализоване, високо професионалне хунте" на чијем челу су били војни команданти, уз подршку шефова полиције или других кључних тела. [2] У свету је и данас присутна хунта као власт у појединим земљама Африке попут Буркине Фасо, Чада, Гвинеје или Судана. На европском тлу, по владању хунте познате су Грчка(1967-1974), Пољска (1981 - 1983),Португал (1926-1933 и 1974-1975), те Турска у којој је такође у два наврата (1960-1961 и 1980-1983) власт успостављана на овај начин.

Аугусто Пиноче је предводио војну хунту која је извршила државни удар у Чилеу 1973. године и збацила социјалистичког председника Салвадора Аљендеа и увела војну диктатуру.

12. августа 1981. генерал Леополдо Галтијери је постао председник Аргентине у војном удару. Нова владајућа војна хунта је започела планове за окупацију Фолкландских Острва у намери да скрене пажњу јавности са тешке економске ситуације и тако је избио Фолкландски рат.

У Грчкој је на власти била војна хунта од 1967. до 1974. године, у њеној свргавању имале су утицаја демонстрације 17. новембра 1973. и група Седамнаести новембар.

Списак земаља војне хунте[уреди | уреди извор]

Примери земаља у којима је војна хунта била или је још увек облик уређења.

Африка[уреди | уреди извор]

  1.  Алжир - (1965–1976)
  2.  Буркина Фасо - (2022–)
  3.  Чад - (2021–)
  4.  Египат – (2011–2012)
  5.  Етиопија – (1974–1987)
  6.  Гвинеја – (2021–)
  7.  Либерија – (1980–1984)
  8.  Либија Либија Либија – (1969–1977), (1977–2011)
  9.  Мали – (2020–)
  10.  Мауританија – (1978–1979), (1979–1992), (2005–2007), (2008–2009)
  11.  Нигерија – [ (1966–1979), (1983–1998)
  12.  Сијера Леоне – (1967–1968), (1997–2002)
  13.  Сомалија – (1969–1976), (1980–1981)
  14.  Судан – (1989–1993), (2019), (2021–)
  15.  Гамбија – (1994–1996)

Америка[уреди | уреди извор]

  1.  Аргентина – (1966–1973), (1976–1983)
  2.  Боливија – (1970–1971), (1980–1982)
  3.  Бразил – (1930–1945), (1964–1985)
  4.  Чиле – (1973–1990)
  5.  Ел Салвадор – (1931), (1960–1961), (1961–1962), (1979–1982)
  6.  Гватемала – (1954)
  7.  Хаити – (1991–1994)
  8.  Никарагва – (1979–1985)
  9.  Перу – (1968–1980)
  10.  Уругвај – (1973–1985)
  11.  Венецуела - (1948–1958)

Азија[уреди | уреди извор]

  1.  Бангладеш – (1975–1981), (1982–1990)
  2.  Грузија – влада која је трајала од 6. јануара до 10. марта 1992.
  3.  Индонезија – (1967–1998)
  4.  Мјанмар  Мјанмар – (1988–2011), (1988 - 1997), (2021–present)
  5.  Пакистан – (1958–1969), (1969–1971), (1977–1988), (1999–2008)
  6.  Јужна Кореја –(1961–1963)
  7.  Република Кина – (1948–1991)

Европа[уреди | уреди извор]

  1.  Грчка – (1967–1974)
  2.  Пољска – (1981–1983)
  3.  Португалија – (1974–1975)
  4.  Турска – (1980–1983)

Океанија[уреди | уреди извор]

  1.  Фиџи – (2006–2014)[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „junta | political committee | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-30. 
  2. ^ Brooker, Paul (2014), Non-Democratic Governance, Macmillan Education UK, стр. 140—171, ISBN 978-1-137-30579-4, Приступљено 2022-03-30 
  3. ^ „Fiji holds historic election after years of military rule – DW – 17.09.2014”. DW.com. Deutsche Welle.