Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Мери Шели

Мери Вулстонкрафт Шели (рођена Годвин; енгл. Mary Wollstonecraft Shelley; Лондон, 30. август 1797 — 1. фебруар 1851) била је британски романописац, драмски писац, есејист, биограф, путописац и филозоф. Најпознатија је по свом готичком роману Франкештајн (енгл. Frankenstein: or, The Modern Prometheus, 1818) који говори о научнику који је оживео чудовиште састављено од делова лешева. Мери се такође бавила издавањем и промовисањем дела свог супруга, романтичарског песника и филозофа Персија Биша Шелија. Отац јој је био политички филозоф Вилијам Годвин, а мајка филозоф и феминисткиња Мери Вулстонкрафт.

Мери Шели је рођена 30. августа 1797, године у Лондону, а месец дана након њеног рођења умрла јој је мајка од породиљске грознице. Годвин је одгајао и васпитао Мери и омогућио јој богато, неформално образовање, подстицајући је да се придржава његових либералних политичких теорија. Када је Мери имала четири године, Годвин се оженио комшиницом, са којом је Мери имала проблематичне односе.

Године 1814. Мери је започела везу са једним од политичких следбеника њеног оца, Персијем Шелијем, па се на крају удала за њега. Заједно са својом полусестром Клер Клермонт, Мери и Перси су отишли у Француску, а потом путовали Европом. По повратку у Енглеску, Мери је била трудна и носила Персијево дете. Током следеће две године, она и Перси су се суочили са остракизмом, константним дуговима и смрћу њихове превремено рођене ћерке. Венчали су се крајем 1816. године, након самоубиства Персијеве претходне жене, Харијет Вестбрук.

Добар чланак

Црква босанска

Црква босанска је била црквена заједница босанских хришћана у средњем веку. Иако су је Католичка и Православна црква сматрале јеретичком, њени припадници су себе сматрали правим хришћанима. И дан-данас се у науци воде расправе о карактеру Цркве босанске и њеној повезаности са богумилским покретом.

Црква босанска је пружала уточиште верским прогнаницима са разних страна: богумилима из Рашке, патаренима из Далмације и катарима са запада, због чега је покретано више крсташких похода на Босну.

Црква босанска престала је да постоји након слома средњовековне босанске државе и османског освајања Босне 1463. године.

Изабрани списак

Списак добитника Нобелове награде за физику

Нобелова награда за физику додељује се сваке године научницима који раде на разним пољима физике. Једна је од пет Нобелових награда које су основане 1895. године по тестаменту Алфреда Нобела, а додељује је Шведска краљевска академија наука за изузетне доприносе у физици.

Како је настала вољом Алфреда Нобела, наградом управља Нобелова фондација, а додељује је одбор који се састоји од пет чланова изабраних од стране Шведске краљевске академије наука. Додељује се у Стокхолму на годишњој церемонији 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела. Сваки добитник добија медаљу, диплому и новчану награду која се мењала током година

Недавни догађаји

Вести

29. јануар — Рукометна репрезентација Данске освојила је Светско првенство победивши у финалу Француску резултатом 34 : 29.
29. јануар — Новак Ђоковић (на фотографији) и Арина Сабаленка су освајачи Отвореног првенства Аустралије у појединачној конкуренцији.
16. јануар — У удесу путничког авиона са 72 људи у Непалу, настрадали су сви путници и посада.
9. јануар — У Источном Сарајеву је одржан свечани дефиле поводом Дана Републике Српске.
8. јануар — Тридесет осам људи је погинуло, а осамдесет седам је повређено у судару два аутобуса у централном делу Сенегала.
8. јануар — Присталице бившег бразилског председника Жаира Болсонара извршиле су упад у Национални конгрес Бразила и друге државне институције.
1. јануар — Хрватска је званично усвојила евро и ушла у Шенгенску зону.

Остале вести

На данашњи дан

1. фебруар

1918 — Топовским пуцњем са крстарице „Санкт Георг” означен почетак побуне око 6.000 морнара у аустроугарској ратној флоти у Боки которској.
1942 — Вођа норвешких фашиста Видкун Квислинг постао је председник марионетске владе у окупираној Норвешкој, у Другом светском рату.
1946 — Проглашена Република Мађарска, с председником Золтаном Тилдијем и премијером Ференцом Нађом.
1979 — Ирански верски вођа ајатотах Рухолах Хомеини вратио се у земљу из Париза после 15 година изгнанства (на слици).
1992 — Председници САД и Русије Џорџ Буш и Борис Јељцин потписали, у Кемп Дејвиду, декларацију о престанку непријатељстава две земље, чиме је формално завршен Хладни рат.
1996 — Председник Жак Ширак објавио да је Француска заувек окончала нуклеарне пробе.
2003 — У несрећи свемирског шатла Колумбија који се распао изнад Тексаса погинуло је свих седам астронаута.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да жаба названа отровна стрела има довољно отрова у себи да усмрти око 2.200 људи?
… да постоје 92 позната случаја изгубљених нуклеарних бомби у мору?
… да џиновска сипа има највеће очи на свету, а пречник им је око 40 центиметара?
… да се текила прави од корена биљке агаве која не спада у породицу кактуса, иако личи?
… да у америчкој савезној држави Јута, птице имају првенство пролаза на свим ауто-путевима?
… да рециклажа једне тоне папира штеди око две и по тоне уља, 26 тона воде и око три кубних метара депоније?
… да je авокадо воће а не поврће?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Мајмун је назив за поједине животињске врсте из сисарског реда примата. Ред примата можемо делити на две групе: у прву групу би се могли убрајати сви полумајмуни (Prosimii), а у другу прави мајмуни, човеколики мајмуни и људи (Anthropoidea). Термин „мајмун“ би стриктно обухватао праве и људолике мајмуне, али није погрешно тим термином обухватити и полумајмуне, јер сам термин не означава монофилетску групу. Ако се посматра у ширем смислу речи, мајмун би била ознака за било коју врсту примата, изузев човека и његових непосредних предака.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете слободно мењати.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 60,4 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 667.000 на српском језику.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 320.035 корисника отворило налог, а од тога је 813 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите нашу Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења, аргумената и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали.

Википедијом руководи Задужбина Викимедија, некомерцијална организација која управља и низом других пројеката: