1891

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Миленијум: 2. миленијум
Вјекови: 18. вијек19. вијек20. вијек
Деценија: 1860-е  1870-е  1880-е  – 1890-е –  1900-е  1910-е  1920-е
Године: 1888 1889 189018911892 1893 1894
1891. по календарима
Грегоријански 1891. (MDCCCXCI)
Аб урбе цондита 2644.
Исламски 1308–1309.
Ирански 1269–1270.
Хебрејски 5651–5652.
Бизантски 7399–7400.
Коптски 1607–1608.
Хинду календари
Викрам Самват 1946–1947.
Схака Самват 1813–1814.
Кали Yуга 4992–4993.
Кинески
Континуално 4527–4528.
60 година Yин Метал Зец
(од кинеске Нг.)
Холоценски календар 11891.
п  р  у
Подробније: Календарска ера

Година 1891 (MDCCCXCI) била је редовна година која почиње у четвртак по грегоријанском, одн. редовна година која почиње у уторак по 12 дана заостајућем јулијанском календару (линкови показују годишње календаре).


Догађаји[уреди | уреди извор]

Јануар/Сијечањ[уреди | уреди извор]

Фебруар/Вељача[уреди | уреди извор]

Никола Пашић
  • 23. 2. (11. 2. по ј.к.) - Никола Пашић први пут председник српске владе (Србија, под Обреновићима 1891-92; под Карађорђевићима 1904-05, 1906-08, 1909-11, 1912-18; Краљевина СХС 1921-24, 1924-26).
  • 24. 2. - Нови устав Бразила по узору на САД: федерализација, лаицизам (суспендован 1930). Маршал Деодоро да Фонсеца сутрадан изабран за председника.

Март/Ожујак[уреди | уреди извор]

  • 4. 3.? - Избори у аустријским земљама, у Чешкој победили Младочеси.
  • 4. 3. - Измењен Закон о сеоским дућанима у Србији, ограничена врста робе која се може продавати.
  • 6. 3. - Битка код Позо Алмонтеа је убедљива победа чилеанског конгреса над председниковим снагама, која му доноси контролу над севером земље.
  • 10. 3. - Французи започињу поход против Самори Туреовог Царства Wассоулоу у западној Африци.
  • 9 - 12. 3. - Велика мећава у Енглеској, 220 мртвих, 14 бродова потонуло.
  • 14. 3. - У Неw Орлеансу, Лоуисиана линчевано 11 Италијана под оптужбом да су убили шефа полиције - америчка штампа то поздравља, у употребу улази реч "мафија".
  • 17. 3. - Британски путнички брод СС Утопиа потонуо након судара у гибралтарској луци - погинуле и нестале 562 особе, углавном италијански исељеници у Америку.
  • 19. 3. - Закон о узрасту сагласности у Британској Индији је подиже са 10 на 12 година - неки националисти, нпр. Бал Гангадхар Тилак, се противе закону као британском мешању у индијске традиције.
  • 19 - 20. 3. - Англо-омански уговор о пријатељству и тајна декларација: Маскат и Оман је неформални британски протекторат до 1951-58.
  • 24. 3. - Тајни англо-италијански протоколи: Етиопско Царство препуштено италијанској сфери утицаја. Истог дана са локалним поглавицама склопљен италијански протекторат над Могадисхуом у Сомалији.
  • 27. 3. - Атентат бугарских Македонаца на премијера Стамболова у Софији, убијен министар Христо Белчев - тамошња штампа криви Србију, која прима бугарске емигранте. Бивши премијер Петко Каравелов ће бити осуђен на пет година затвора.
  • 29. 3. - Из Москве протерано преко 20.000 Јевреја.

Април/Травањ[уреди | уреди извор]

Башчаршија и себиљ (1911)
  • 1. 4. - Телефонска веза између Париза и Лондона отворена за јавност, након што је прошлог месеца постављен први телефонски кабл испод Ла Манша.
  • 1. 4. - Основана Wриглеy Цомпанy, жваке продаје од следеће године.
  • 7. 4. - Француски пуковник Лоуис Арцхинард осваја Самори Туреов град Канкан у данашњој Гвинеји.
  • 7. 4. - Прво "Београдско друштво за гимнастику и борење" прерасло у "Београдско гимнастичко друштво Соко".
  • 9. 4. - Основан националистички Свенемачки савез (или Пангермански савез).
  • 10. 4. - Етиопски цар Менелик II шаље протестно писмо европским силама у којем дефинише оно што сматра границама Етиопије; ове године заузима делове Огадена.
  • 11. 4. (30. 3. по ј.к.) - Тајни споразум владе и намесништва са еx-краљем Миланом: у замену за три милиона франака и протеривање Наталије из Србије, напустиће Србију до Александровог пунолетства и одрећи ће се српског држављанства.
  • 11. 4. - Закон о шумама жели да спречи велику сечу шума у Србији - без успеха.
  • 12. 4. - У Србији нови Закон о штампи, као и Закон о јавним зборовима и удружењима.
  • 14. 4. - Мадридски споразум о међународној регистрацији трговачких марака.
  • април - Паул Гаугуин се сели на Тахити.
  • 23. 4. - Конгресна оклопљена фрегата Бланцо Енцалада потопљена торпедом председничких снага у заливу Цалдера, 182 мртвих - ово је први пут у хисторији да је оклопни брод потопљен самоходним торпедом.

Мај/Свибањ[уреди | уреди извор]

  • 1. 5. - Фусилладе де Фоурмиес: у француском месту Фоурмиес, Норд полиција убила девет особа на првом обележавању Дана рада.
  • 1. 5. - "Крвави Први мај" у мађарском месту Оросхáза.
  • 1. 5. - На Сицилији основани први званични Фасци Сицилиани, радничко удружење (угушени 1894).
  • 4. 5. - У Београду основана Железничка задруга, ради кредитирања железничког особља.
  • 4. 5. - Фиктивни датум приче Тхе Финал Проблем (објављене 1893), погибија професора Мориартyја.
  • 5. 5. - Званично отворење Царнегие Халл-а у Неw Yорк Цитy-ју, Пјотр Иљич Чајковски гостује као равнатељ.
  • 6. 5. - Немачка, Аустроугарска и Италија склопили трећи уговор о Тројном савезу; члан 7 потврђује одредбу италијанско-аустријског пакта да ће у случају експанзије једне стране на Балкану, друга добити компензацију (извор компликације у време Босанске кризе 1908, и Јулске кризе 1914).
Теслин трансформатор
Кинетоскоп

Јун/Јуни/Липањ[уреди | уреди извор]

Јул/Јули/Српањ[уреди | уреди извор]

Август/Аугуст/Коловоз[уреди | уреди извор]

  • 1. 8. - Довршетак босанске Јужне пруге, дионица Коњиц - Сарајево; пријевој Иван Седло савладан зупчаницом.
  • 17. 8. - Битка код Лула-Ругара: ратници Хехе разбили јединицу немачких Заштитних трупа у Немачкој Источној Африци, поглавица Мкwаwа се одржава још седам година.
  • 21. 8. - Битка код Цонцóна је највећа битка чилеанског рата и убедљив пораз председника Балмацеде, који одговара масовним хапшењима.
  • 28. 8. - Битка код Плацилле је одлучујућа победа чилеанског конгреса.
  • 31. 8. - Вицеадмирал Јорге Монтт постаје привремени председник хунте у Сантјагу, од децембра и председник Чилеа (до 1896), док се бивши председник Балмацеда крије у аргентинској амбасади.

Септембар/Рујан[уреди | уреди извор]

Реплика загребачког коњског трамваја

Октобар/Листопад[уреди | уреди извор]

  • 1. 10. - Званично отварање Универзитета Станфорд у Калифорнији.
  • 6. 10. - Wилхелм II. је четврти и последњи краљ Wüрттемберга (до 1918).
  • 12. 10. (30. 9. по ј.к.) - Еx-краљ Милан дао изјаву о изласку из српског држављанства, обећава да се неће враћати у Србију.
Остаци "Јаванског човека"
  • јесен - Отто Лилиентхал започео летачке експерименте (до погибије 1896).
  • јесен - Глад у Русији: након сушног времена и подбачене летине, долази до глади у деловима Русије око Волге, која траје до следећег лета - политизација друштва.

Новембар/Студени[уреди | уреди извор]

Децембар/Просинац[уреди | уреди извор]

Споменик Јамесу Наисмитху

Кроз годину[уреди | уреди извор]

Карте[уреди | уреди извор]

Рођења[уреди | уреди извор]

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1891.

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак[уреди | уреди извор]

Април/Травањ – Јун/Липањ[уреди | уреди извор]

Јул/Српањ – Септембар/Рујан[уреди | уреди извор]

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац[уреди | уреди извор]

Кроз годину[уреди | уреди извор]

Смрти[уреди | уреди извор]

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1891.

Јануар/Сијечањ – Јун/Липањ[уреди | уреди извор]

Јул/Српањ – Децембар/Просинац[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. "Време", 20. јул 1936
  2. 2,0 2,1 Ћоровић, Владимир. Историја српског народа - Последњи Обреновић. растко.рс
  3. Бошњак, 2.7.1891[мртав линк]. дигитална.нб.рс (прист. 20.11.2016)
  4. Георге Ф. Кеннан, Тхе Фатефул Аллианце: Франце, Руссиа анд тхе Цоминг оф тхе Фирст Wорлд Wар, п. 97
  5. Басцом Баррy Хаyес (1994). Бисмарцк анд Миттелеуропа. Фаирлеигх Дицкинсон Унив Пресс. стр. 437–. ИСБН 978-0-8386-3512-4.