1911

< | 19. вијек | 20. вијек | 21. вијек | >
< | 1880-е | 1890-е | 1900-е | 1910-е | 1920-е | 1930-е | 1940-е | >
<< | < | 1907. | 1908. | 1909. | 1910. | 1911. | 1912. | 1913. | 1914. | 1915. | > | >>

Ово је чланак о години 1911.

За остала значења, види 1911 (разврставање).

1911. по календарима

Грегоријански	1911. (MCMXI)
Аб урбе цондита	2664.
Исламски	1329–1330.
Ирански	1289–1290.
Хебрејски	5671–5672.
Бизантски	7419–7420.
Коптски	1627–1628.
Хинду календари
• Викрам Самват	1966–1967.
• Схака Самват	1833–1834.
• Кали Yуга	5012–5013.
Кинески
• Континуално	4547–4548.
• 60 година	Yин Метал Свиња (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11911.
Подробније: Календарска ера

Година 1911 била је редовна година која почиње у недјељу по грегоријанском, одн. редовна година која почиње у суботу по јулијанском календару (линкови показују календаре).

Догађаји

Јануар/Сијечањ

• 1. 1. - Сјеверна територија издвојена из Јужне Аустралије и стављена под савезну контролу.
• 3. 1. - Опсада Сиднеy Стреета: окршај лондонске полиције са тројицом анархиста.
• 5. 1. - Након тзв. Револуције у Монаку кнез Алберт I дао устав - крај апсолутне монархије, али и даље има велика овлашћења.

† Едвард Русјан

• 9. 1. - Словеначки летач Едвард Русјан погинуо под београдским Калемегданом.
• 10. 1. - Под притиском Бониллине побуне, председник Хондураса Мигуел Дáвила пристаје на уговор по којим би њујоршки банкари добили контролу железнице а влада САД царину - парламент одбија.
• 11. 1. - Основано Друштво кајзера Вилхелма за унапређење науке.
• 11. 1. - Руска влада забрањује окупљања студената у кругу универзитета, дозвољава улазак полиције и без позива - ово изазива студентске штрајкове.
• јануар - Избија спор око рашко-призренске митрополије након што је, због неслагања са српском владом око питања диплома, оставку поднео Нићифор - српска влада истакла Богдана Раденковића, а црногорска Гаврила Дожића (који ће бити изабран у децембру).
• јануар - Роберт Фалцон Сцотт и Роалд Амундсен у засебним експедицијама стигли на обалу Антарктика.
• 18. 1. - Еугене Буртон Елy је први који је слетео на брод.
• 24. 1. - Обешени јапански анархиста Схūсуи Кōтоку и још десеторица (осуђени за наводну припрему атентата на крунског принца Хирохита).
• 25. 1. - Банана ратови: Битка код Ла Цеибе у Хондурасу је кључна побуна Бониллиних побуњеника, уз помоћ америчких плаћеника, Гуyа Молонyја и Лее Цхристмаса, које је ангажовао Сам Земурраy, шеф Цуyамел Фруит Цомпанy.
• 26. 1. - Праизведба Страуссове опере Дер Росенкавалиер.
• 30. 1. - Ерупција вулкана Таал на Филипинима, у земљотресима и цунамију страда, званично, 1.335 људи.

Фебруар/Вељача

ХНК Хајдук Сплит

• 2 - 4. 2. - У Подгорици основан Албански национални комитет, одлучено да се подигне устанак против Османлија.
• 6. 2. - Убијен ирански министар финанција Мортеза Qоли Цхан Хедаyат.
• 13. 2. - Основан ХНК Хајдук Сплит.
• 14. 2. - Мексичка револуција: Францисцо Мадеро прешао у Мексико.
• 18. 2. - Земљотрес у реону Охридског језера (M 6.7, Инт. IX).
• 18. 2. - Сарески земљотрес на Памиру, дан. Таџикистан - одроном на реци Бартанг створена Усојска брана висине 567 метара, иза које је настало Сареско језеро од 16 кубних километара.
• 21. 2. - У Wасхингтону потписан уговор о трговини и пловидби између САД и Јапана (раскинут 1939/40).
• 25. 2. - Битка у Келлеy Црееку или "Последњи масакр" у Невади је касни окршај са Индијанцима у САД.
• 27. 2. - Цхарлес Ф. Кеттеринг представио електрични стартер за аутомобил (уместо курбле).

Март/Ожујак

• 1. 3. - Јосé Батлле y Ордóñез је поново на челу Уругваја (до 1915), уводи законе у корист радника, развода, бесплатног школовања.
• 5. 3. - Пожар у биоскопу у руском граду Бологоје у Тверској области, 68 погинулих.
• 10. 3. - Око поноћи, сатови у Француској померени 9 минута и 21 секунду уназад, како би се изједначили са Гриничком зоном (раније коришћено локално париско време).
• 18. 3. - Туча у босанском сабору између српских и хрватских посланика.
• 19. 3. - Први пут обележен Међународни дан жена (од 1913. биће 8. 3.).
• 20. 3. - Код Кијева пронађено тело убијеног дечака, из чега ће настати Бејлисова афера, суђење Јеврејину Менахему Менделу Бејлису 1913. за ритуално убиство.
• 22. 3. - Поринут немачки бојни брод СМС Каисер.
• 25. 3. - Пожар у њујоршкој текстилној фабрици Триангле Схиртwаист, погинуло 146 особа, великом већином жена и девојчица.
• 27. 3. - Закон о земствима у западним губернијама проглашен у Русији путем царевог декрета - Столипин је претио оставком ако закон не буде усвојен.

Цолт М1911

• 29. 3. - Копнена војска САД усвојила пиштољ Цолт М1911 (до 1986).
• 29. 3. - Нови бугарски премијер је Иван Гешов (до 1913).
• март - Међународна уметничка изложба у Риму, у српском павиљону излаже и Иван Мештровић.

• март - август - Албански устанак 1911. - побуна Малисора којима помаже краљ Никола.

Април/Травањ

• 4. 4. - Босански сабор изгласао Закон о факултативном откупу кметова.
• 6. 4. - Битка код Дечића/Душића, победа албанских устаника.
• 8. 4. - Хеике Камерлингх Оннес открио суперпроводљивост.
• 10. 4. - Паул Лангевин први изложио парадокс близанаца.
• април - Увод у Другу мароканску кризу: султан Абделхафид је опкољен у палати у Фезу - зове Французе у помоћ, који се на то одазивају.
• 17. 4. - У Риму отворен Понте дел Рисоргименто, мост од армираног бетона с распоном од 100 м.
• 19. 4. - Праизведба балета Ле Спецтре де ла Росе у Монте Карлу (Васлав Нижински и Тамара Карсавина).
• 19. 4. - Други уговор са Масаима у Кенији им узима још земље.
• 20. 4. - У Републици Португал уведена сепарација државе и цркве - католички епископат се томе противи.
• 26. 4. - Основан 1. ХШК Грађански Загреб, претходник Динама.
• 26/27. 4. - Терензио Тоцци прогласио независност Албаније у Оросху.
• 27. 4. - Устанак Хуангхуаганг у провинцији Гуангзхоу против династије Qинг - убрзо угушена, памти се по "72 мученика".
• 29. 4. - 19. 11. - Светска изложба у Торину.
• 30. 4. - Десетогодишњи виолиниста Јаша Хајфец дебитовао на концерту у Санкт Петерсбургу.

Мај/Свибањ

Потписи првих чланова "Црне руке"

• 8. 5. - Qинговска Кина: раније велико веће замењено Царском владом, првим кабинетом у историји земље, на челу је Yикуанг, принц Qинг. Влада није одговорна скупштини, а Манџурци су у њој бројнији од Хан Кинеза.
• 9. 5. - Кинеска влада наредила национализацију локалних железничких пројеката - долази до незадовољства у јужној Кини (нарочито Сечуану) и Покрета за заштиту железнице.
• 9. 5. - Неки бивши чланови Народне одбране основали тајно друштво Уједињење или смрт (Црна рука) - на челу је Драгутин Димитријевић Апис, залажу се за уједињење Српства, противе се радикалима тј. Пашићу, од септембра имају лист "Пијемонт" (нешто о томе пише "Политика" од 6/19. новембра).
• 9. 5. - Пошто је председник Никарагве Јуан Јосé Естрада принуђен на оставку, наслеђује га потпредседник Адолфо Дíаз (1911-17. и 1926-29) - ослања се на америчке маринце (→ Америчка окупација Никарагве, формално 1912-33).
• 10. 5. - Пасцуал Орозцо и Панцхо Вилла освојили Циудад Јуáрез.
• 11. 5. - Шефкет Тургут-паша стигао у Скадар - нуди амнестију побуњеницима, осим малисорских поглавара.
• 13. 5. - Мексички револуционари заузели Торреон, долази до масакра преко 300 Кинеза.
• 14. 5. - Браћа Зсилинсзкy убила социјалистичког посланика Андрáса L. Áцхима у Бекешчаби.
• 15. 5. - Стандард Оил Цомпанy оф Неw Јерсеy в. Унитед Статес: пресуђено да је Стандард Оил монополиста и да се мора поделити у неколико фирми.

Мексичка револуција: лидери у Циудад Јуáрезу

• 21. 5. - Уговор из Циудад Јуáреза окончава прву фазу Мексичке револуције: Порфирио Диаз напушта председнички положај (одлази из земље 31. 5.).
• 21. 5. - Несрећа на почетку аеро трке Париз-Мадрид: у принудном слетању авиона погинуо француски министар рата Хенри Маурице Бертеауx, повређени премијер Ернест Монис и нафтни тајкун Хенри Деутсцх де ла Меуртхе.
• 22. 5. - У Португалу уведен есцудо уместо реала, у односу 1:1000.
• 28 - 31. 5. - Авионска трка Париз-Рим у којој је победио Андрé Беаумонт - авион први пут летео изнад Ватикана.
• 31. 5. - Поринут "Титаник".

Јун/Јуни/Липањ

Павиљони Сијама и Србије у Торину

• 1. јун - Прва међународна утакмица фудбалске репрезентације Краљевине Србије - изгубила од загребачког ХАШК-а.
• 4. 6. - У Риму инаугуриран "Олтар отаџбине" - Витториано (завршен 1925).
• 7. 6. - Францисцо Мадеро стигао у Меxицо Цитy неколико сати након разорног земљотреса у Мицхоацáну.
• 9. 6. - У Београду, на улазу у Калемегдан, подигнут споменик Доситеју, 1930. премештен у парк на Студентском тргу.
• 12. 6. - Порта, прерано, проглашава да је албански устанак окончан.
• 13. 6. - Праизведба балета "Петрушка" у Паризу.

РМС Олyмпиц стиже у Неw Yорк

• 14. 6. - Прво путовање РМС Олyмпиц (у служби до 1935).
• јун - Херберт Китцхенер је британски конзул у Египту (до 1914).
• 16. 6. - Отомански султан Мехмед V. посетио Косово Поље, амнестија албанским и бугарским политичким кривцима.
• 22. 6. - Крунидба Георга V, краља Уједињеног Краљевства.
• 23. 6. - Исмаил Qемали и Луигј Гуракуqи саставили Герчки меморандум са албанским захтевима од Османског царства: етничка права и аутономија.
• 24. 6. - У Трсту поринут аустроугарски бојни брод СМС Вирибус Унитис (у служби од децембра 1912.).
• 28. 6. - Паул Гаутсцх вон Франкентхурн нови председник владе Цислајтаније (до новембра).

Јул/Јули/Српањ

СМС Пантхер

• 1. 7. - Друга мароканска криза (Агадирска): Немачка топовњача Пантхер стиже у Агадир, у француском протекторату Мароку.
• јул - Турска одобрила почетак радова на Јадранској железници (преко Косова и северне Албаније).
• почетак јула - половина септембра - Талас врућине на истоку САД и у Европи. Бостонски рекорд од 40 C измерен 4. јула.
• 7. 7. (25. 6. по ј.к.) - После распада радикално-самосталске коалиције, хомогену радикалску владу формира Милован Миловановић.
• 8. 7. - Земљотрес код Кечкемета, Мађарска, (M 5.6, Инт. VIII).
• 10. 7. - Поринут руски бојни брод "Севастопољ".
• 15. 7. - Немачка нуди Француској преговоре на основу размене колонијалних територија.
• 18. 7. - Бивши Мухамед Али-шах Каџар се искрцао у Персији уз руску помоћ, али биће поражен у септембру и дефинитивно напустити земљу.
• 19. 7. - У Немачкој донесен Закон о осигурању (Реицхсверсицхерунгсорднунг), основ социјалног права до 1992.
• 21. 7. - Канцелар ексчекера Давид Ллоyд Георге изјављује да је национална част важнија од мира - схваћено као упозорење Немачкој.

Хирам Бингхам на рушевинама Мацху Пиццхуа

• 24. 7. - Хирам Бингхам уз помоћ локалних водича открио изгубљени град Мацху Пиццху.

Август/Аугуст/Коловоз

• 3. 8. - Збачен хаићански председник Франçоис C. Антоине Симон, наслеђује га вођа побуњеника и некадашњи министар иностраних послова Цинциннатус Лецонте.
• август - Преуређење црногорске владе, улазе ђен. Јанко Вукотић и правник Мило Дожић.
• 18. 8. - У Великој Британији ступио на снагу Парлиамент Ацт: Горњи дом изгубио право вета на предлоге закона.
• 19. 8. - Хрватска: Томашићева "наредба о ћирилици" - рјешења ћирилицом се издају странкама тамо гдје Срби имају натполовичну већину (рестриктивније него по закону од 14. 5. 1887).
• 19. 8. - У Санкт Петербургу потписан Потсдамски споразум између Русије и Немачке: Русија неће ометати градњу Багдадске железнице (испословаће везу са Техераном) а Немачка признаје руске интересе на северу Персије.
• 21. 8. - Драгутин Новак, први хрватски пилот, побјеђује на Другом авијатичарском натјецању у Будимпешти.
• 21. 8. - Мона Лиса украдена из Лувра - починилац Винцензо Перуггиа откривен две године касније.
• 21. 8. - Одобрен нови устав Португала.
• 23. 8. - Састанак британског Комитета империјалне одбране расправља о могућностима оружане подршке Француској у случају европског рата.
• 24. 8. - Први председник Португала је Мануел де Арриага (до 1915).

Септембар/Рујан

Италијанско-турски рат 1911-12.

• 1. 9. - Основан ФК Београдски спорт клуб, претходник ОФК Београда.
• 2. 9. - Експедиција Бориса Вилкицког се искрцала на Wрангелов оток.
• септембар - Велика поплава реке Yангтсе у Кини.
• 14. 9. - Руски премијер Пјотр Столипин фатално рањен у атентату, умире четири дана касније. Наследиће га Владимир Коковцов (до 1914)
• 17. 9. - Теуерунгсреволте: радничке демонстрације у Бечу због растућих цена - први пут од 1848. да се пуца у масу, има троје мртвих.
• 20. 9. - Судар путничког брода РМС Олyмпиц и крстарице ХМС Хаwке (капетан Олyмпица је био Едwард Јохн Смитх, каснији капетан Титаника).
• 23. 9. - Едwард Царсон предводи прве веће демонстрације ирских униониста против Закона о самоуправи.
• 24. 9. - Социјалдемократска странка БиХ постала чланица Друге интернационале.
• 24. 9. - Пошто се спрема италијанско-турски рат, аустроугарски начелник генералштаба Цонрад вон Хöтзендорф предлаже напад на Италију или освајање балканских територија.
• 25. 9. - Пожар изазива експлозију на француском бојном броду Либертé која односи 300 живота.
• 29. 9. - Италијанско-турски рат: Италија објавила рат Османском царству након што је ово одбило предати Триполи - отварање Источног питања.

Октобар/Листопад

• 5. 10. - Италијани заузели Триполи.
• 5. 10. - Анархиста Никола Његуш испалио четири метка у бечком Царевинском вијећу у правцу министра правде.
• 9. 10. - Даански уговор: Османлије признале већу аутономију заидиског имама Yахyа Мухаммада у Јеменском вилајету.

Устанак у Wуцхангу

• 10. 10. - Устанак у Wуцхангу, провинција Хубеи - катализатор револуције против династије Qинг.
• 11. 10. - Тајни састанак Миловановић-Гешов на прузи Београд-Лапово - офанзивно-дефанзивни уговор Србије и Бугарске, али настављају се натезања око Македоније.
• 15. 10. - Францисцо I. Мадеро изабран великом већином за председника Мексика, мандат преузима 6. новембра (до збацивања и убиства 1913).
• октобар - Инцидент 105: Јапанци хапсе преко 700 Корејаца повезаних с покретом за независност Синминхое, догодине их је 105 осуђено на тешки рад.
• 18. 10. - Одбрана Yангxиа: револуционари упорно бране Ханкоу и Ханyанг 41 дан, што даје времена револуцији у Кини да се размахне.
• 19. 10. - Роалд Амундсен кренуо саоницама према Јужном полу (Сцотт креће пар недеља касније).
• 19. 10. - Италијани заузели Бенгази - отпор је био нешто јачи, али владају обалом.
• 21. 10. - Венчали се надвојвода Карло и Зита од Боурбон-Парме - царски пар 1916-18.

Оглас за филм "Карађорђе"

• 23. 10. (10. 10. по ј.к.) - Премијера првог српског филма "Карађорђе" одн. "Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа". ('проба' у Боторићевом биоскопу код "Париза").
• 23. 10. - Турци и побуњени Арапи наносе губитке Италијанима у Триполију. Овог дана је обављен и први војни извиђачки лет. У месту Шара Шат (Сциара Сциат, Схар ал-Схатт) је убијено 500 берсаљера, за шта Италијани врше масакр у оази Мецхиyа.
• 27. 10. - Мухаммад Да’уд Мурра ибн Yусуф, бивши и последњи владар Wадаиа, предао се Французима.
• 31. 10. - План из Тацубаyе: део мексичких револуционара игнорише резултате избора и проглашава Емилија Вáзqуеза Гóмеза за председника - покрет убрзо сузбијен.

• јесен - Избори у Црној Гори, провукло се и неколико опозиционара.

Новембар/Студени

Венчање Карла и Зите

• 1. 11. - Потпоручник Гиулио Гавотти бацио бомбе из авиона у Либији - прво ваздушно бомбардовање.
• 1. 11. - Ген. Yуан Схикаи постављен за председника кинеске царске владе - захтева повлачење регента Заифенга.
• 3. 11. - Гроф Карл Стüргкх је нови председник владе аустријских земаља (до 1916).
• 3. 11. - Основана ауто-компанија Цхевролет.
• 3. 11. - Побуњеници на челу са Цхен Qимеием заузели Шангај.
• 3. 11. - Qинговски двор доноси Деветнаест чланака којим се у Кину уводи уставна монархија - прекасно.
• 4. 11. - Завршена Друга мароканска криза - Мароко препуштен Француској и Шпанији, док Немци добијају Неукамерун, издвојен из Француског Конга.
• 4. 11. - Поринут дански прекоокеански брод МС Селандиа на дизел погон.
• 5. 11. - Италијански премијер Гиованни Гиолитти прогласио анексију османских провинција Триполитанија и Киренаика (парламент ће потврдити у фебруару).
• 5. 11. - Цалбраитх Перрy Родгерс обавио трансконтинентални прелет САД после 49 дана и 70 станки.
• 7 - 8. 11. - Џеласка афера: улични нереди између Тунишана и италијанских досељеника у граду Тунису - први пут да су Французи пуцали на цивиле од доласка у земљу 1881.
• 10. 11. - Злочини манџурских трупа у Нањингу.
• 11. 11. - Катастрофални пожар ("јангија") у Високом, изгорјело преко 450 објеката.
• 16. 11. - Краљ Петар I стигао у посету Паризу.
• 25. 11. - Емилиано Запата проглашава План из Аyале: председник Мадеро отписан као издајник, изложена визија аграрне реформе.
• 25. 11. - Социјалист Паул Лафаргуе и његова супруга Лаура, кћи Карла Марxа, окончали живот самоубојством.

Децембар/Просинац

• 1. 12. - Монголска револуција 1911.: Спољна Монголија уз подршку Русије прогласила независност од Кине.
• 1. 12. - Окончана Одбрана Yангxиа: царске трупе заузеле Ханкоу и Ханyанг, али следе политички преговори.
• 2. 12. - Кинески револуционари заузели Нанкинг.
• 4. 12. - На Бајрам бачена бомба у џамију у Штипу, погинуло 12 верника - долази до немира, Турска војска убила 14 "Бугара".
• 6. 12. - Заифенг, принц Цхун се повлачи с положаја регента Кине, остаје удова царица Лонгyу.
• 11. 12. - Умро краљ Непала Притхви, наслеђује га Трибхуван (до 1955).

Делхи Дурбар

• 12. 12. - Делхи Дурбар ("двор") на којем је за цара Индије крунисан британски краљ Георге V. Поништена је подела Бенгала из 1905. по верским линијама и уведена по лингвистичким.
• 14. 12. - Роалд Амундсен и његов тим су први људи на земљином јужном полу.
• 15. 12. - Положен камен-темељац за Неw Делхи, нови главни град Британске Индије уместо Калкуте (инаугурација 1931).
• децембар - Мексички генерал Бернардо Реyес се побунио у Нуево Леóну, угушено после 11 дана.

Роалд Амундсен и др. на Јужном полу

• 15 - 18. 12. - Избори за Хрватски сабор, пораз бана Томашића упркос полицијском притиску, највише мандата за Чисту странку права.
• 16. 12. - Закон о националном осигурању у УК: осигурање радника у случају болести или незапослености - почетак социјалне државе у Британији, превентива радикалнијих радничких захтева.
• 18. 12. - Прва изложба групе Дер Блауе Реитер у Мüнцхену.
• 22. 12. - Персијска влада пристаје на руски ултиматум и отпушта благајника W. M. Схустера, док руска војска бомбардује Табриз.
• 28. 12. - Лисабонски патријарх, надбискупи Еворе и Браге и бискупи протерани из Португала.
• 29. 12. - Сун Yат-сен изабран за првог председника Републике Кине од стране провинцијских представника, преузима положај 1. јанура.
• 29. 12. - Богд-хан изабран за Великог хана Монголије.
• 29. 12. - Епископ Гермоген и јеромонах Илиодор напали Распућина.
• 30. 12. - Руси обесили Сеqат-ол-Еслам Табризија и још 12 иранских националиста у Табризу.
• 31. 12. - Кинеска национална скупштина изгласала употребу "западног календара" - сутрашњи дан је "први дан првог месеца прве године Републике Кине" (→ Мингуо календар).

Кроз годину

Башчаршија 1911.

• Завршене пруге Краљево-Чачак и Параћин-Зајечар.
• Издато једанаесто издање Енцyцлопæдиа Британница-е.
• Објашњено Рутхерфордово распршење - атом има компактно језгро.
• У Сахелу почиње суша, што води глади 1913-14. Од 1911. до 1927. нема ниједне године без глади у неком региону Африке.
• У Паризу основан Ал-Фатат, Друштво младих Арапа за независност од Османског царства.

Рођења

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 16. 1. - Звонимир Кулунџић, хрватски публицист, библиолог и повјесничар († 1994.)
• 16. 1. - Едуардо Фреи Монталва, председник Чилеа († 1982)
• 18. 11. - Даннy Каyе, глумац, комичар, музичар († 1987)
• 22. 1. - Бруно Креискy, аустријски политичар († 1990)
• 31. 1. - Баба Ванга, видовњакиња († 1996)

• 4. 2. - Антун Налис, хрватски филмски и тв-глумац († 2000.)
• 6. 2. - Роналд Реаган, председник САД († 2004)
• 10. 2. - Мстислав Келдиш, математичар, учесник совјетског свемирског програма († 1978)
• 11. 2. - Јосип Гјергја, учесник НОБ, друштвено-политички радник СРХ и СФРЈ († 1990)
• 15. 2. - Григор Витез, хрватски пјесник, дјечји писац, преводитељ († 1966.)
• 18. 2. - Јосип Копинич, учесник Шпанског рата и НОБ, друштвено-политички радник († 1997)
• 19. 2. - Мерле Оберон, глумица († 1979)
• 19. 2. - Никола Херцигоња, композитор († 2000)

• 3. 3. - Јеан Харлоw, америчка филмска глумица († 1937.)
• 11. 3. - Фитзроy МацЛеан, британски генерал, вођа мисије у Југославији († 1996)
• 13. 3. - L. Рон Хуббард, СФ аутор и оснивач сајентологије († 1986)
• 16. 3. - Јосеф Менгеле, ратни злочинац († 1979)
• 24. 3. - Јосепх Барбера, аниматор († 2006)
• 25. 3. - Јацк Рубy, убица Лее Харвеy Осwалда († 1967)
• 26. 3. - Теннессее Wиллиамс, књижевник († 1983)
• 27. 3. - Франц Розман, народни херој († 1944)
• 28. 3. - Ели Финци, књижевни и позоришни критичар, преводилац († 1980)

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 1. 4. - Руди Чајавец, народни херој († 1942)
• 7. 4. - Симеон Злоковић, епископ СПЦ († 1990)
• 8. 4. - Емил Циоран, филозоф († 1995)
• 13. 4. - Иван Хитрец, ногометаш († 1946)
• 22. 4. - Златица Балтић, спикер Радио Београда († 1995)
• 28. 4. - Лее Фалк, цртач стрипа († 1999)

• 11. 5. - Давид Пајић, народни херој († 1941)
• 13. 5. - Коста Нађ, шпански борац, генерал, народни херој († 1986)
• 15. 5. - Маx Фрисцх, швицарски књижевник († 1991.)
• 17. 5. - Мауреен О'Сулливан, глумица († 1998)
• 23. 5. - Станоје Стефановић, лекар, академик († 1991)
• 27. 5. - Винцент Прице, глумац († 1993)
• 27. 5. - Хуберт Хумпхреy, потпредседник САД († 1978)
• 28. 5. - Рандолпх Цхурцхилл, новинар, политичар, војник († 1968)

• 4. 6. - Милован Ђилас, политичар и публициста († 1995)
• 15. 6. - Хризостом Војиновић, епископ СПЦ († 1989)
• 17. 6. - Виктор Некрасов, књижевник († 1987)
• 24. 6. - Ернесто Сабато, аргентински књижевник († 2011)
• 24. 6. - Јуан Мануел Фангио, аргентински аутомобилиста († 1995)
• 30. 6. - Цзесłаw Миłосз, књижевник, нобеловац († 2004)

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 1. 7. - Сергеј Соколов, маршал СССР, министар одбране († 2012)
• 5. 7. - Георгес Помпидоу, председник Француске († 1974)
• 7. 7. - Гиан Царло Менотти, италијанско-амерички композитор и либретиста († 2007)
• 9. 7. - Јохн Арцхибалд Wхеелер, теоретски физичар († 2008)
• 14. 7. - Војислав Мићовић, глумац († 1997)
• 16. 7. - Гингер Рогерс, глумица, плесачица († 1995)
• 18. 7. - Хуме Цронyн, глумац († 2003)
• 20. 7. - Жарко Мариновић, студент права, члан КПЈ († 1936)
• 21. 7. - Марсхалл МцЛухан, медијски теоретичар († 1980)

• 5. 8. - Роберт Таyлор, глумац († 1969)
• 6. 8. - Раде Кончар, народни херој († 1942)
• 6. 8. - Луцилле Балл, америчка ТВ-глумица († 1989.)
• 7. 8. - Ницхолас Раy, амерички редитељ († 1979)
• 11. 8. - Гојко Николиш, шпански борац, генерал-пуковник ЈНА, народни херој († 1995)
• 12. 8. - Цантинфлас, мексички глумац († 1993)
• 17. 8. - Анте Каштеланчић, хрватски сликар († 1989.)
• 17. 8. - Михаил Ботвиник, шахиста († 1995)
• 20. 8. - Доментијан Павловић, епископ СПЦ († 1983)
• 22. 8. - Владо Ћетковић, шпански борац, народни херој († 1944)
• 25. 8. - Вõ Нгуyêн Гиáп, вијетнамски генерал († 2013)
• 27. 8. - Рахела Ферари, глумица († 1994)

• 6. 9. - Милорад Б. Протић, астроном († 2001)
• 7. 9. - Осман Карабеговић, друштвено-политички радник и народни херој († 1996)
• 7. 9. - Тодор Живков, бугарски политичар († 1998)
• 19. 9. - Wиллиам Голдинг, британски књижевник и нобеловац († 1993.)
• 24. 9. - Константин Черњенко, совјетски политичар († 1985)

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 2. 10. - Милан Купрешанин, генерал-пуковник ЈНА († 2005)
• 14. 10. - Иво Козарчанин, хрватски књижевник († 1941.)
• 14. 10. - Лê Ђứц Тхọ, вијетнамски политичар († 1990)
• 26. 10. - Махалиа Јацксон, певачица госпела († 1972)
• 30. 10. - Димитрије Вученов, српски књижевник, критичар и преводилац († 1986)

• 5. 11. - Роy Рогерс, глумац и певач († 1998)
• 11. 11. - Урош Дреновић, четнички војвода († 1944)
• 13. 11. - Иво Вејвода, учесник Шпанског рата и НОБ, друштвено-политички радник († 1991)

• 5. 12. - Włадyсłаw Сзпилман, пијаниста, композитор († 2000)
• 8. 12. - Лее Ј. Цобб, глумац († 1976)
• 11. 12. - Нагуиб Махфоуз, египатски књижевник, нобеловац († 2006)
• 18. 12. - Јулес Дассин, филмски режисер († 2008)
• 24. 12. - Лео Матес, учесник НОБ, дипломат († 1991)
• 29. 12. - Момчило Тешић, књижевник († 1992)
• 29. 12. - Клаус Фуцхс, физичар, шпијун († 1988)

Кроз годину

• Енвер Крупић, сликар († 1992)

Смрти

Јануар/Сијечањ – Јун/Липањ

• 9. 1. - Едвард Русјан, пионир авијације на овим просторима (* 1886)
• 27. 1. - Ђорђе Ристић Скопљанче, четнички војвода (* 1881)
• 17. 1. - Францис Галтон, полихистор (* 1822)
• 15. 2. - Тхеодор Есцхерицх, бактериолог (* 1857)
• 1. 3. - Јацобус Хенрицус ван 'т Хофф, хемичар, нобеловац (* 1852)
• 7. 3. - Антонио Фогаззаро, талијански књижевник (* 1842.)
• 8. 3. - Светислав Симић, српски национални радник (* 1865)
• 7. 4. - Лексо Саичић, црногорски капетан, учесник Руско-јапанског рата (* 1873)
• 2. 5. - Отто Луегер, инжењер, лексикограф (* 1843)
• 18. 5. - Густав Махлер, аустријски складатељ и диригент (* 1860.)
• 27. 5. - Тхурсдаy Оцтобер Цхристиан II, политички лидер на Питцаирну (* 1820)
• 9. 6. - Царрие Натион, противница алкохола и салуна (* 1846)
• 9. 6. - Фотије Иличић - Фоча, глумац, редитељ (* 1846)
• 15. 6. - Јосип Сладе, архитект (* 1828)
• 18. 6. - Фрањо Кухач, хрватски етномузиколог и глазбени повјесничар (* 1834.)
• 22. 6. - Аугустин Ченгић, хрватски писац (* 1855.)
• 25. 6. - Мариа Цлотилде, кћерка Виктора Емануела II (* 1843)

Јул/Српањ – Децембар/Просинац

• 5. 7. - Мариа Пиа, краљица-супружница Португала, сестра Марије Клотилде (* 1847)
• 16. 7. - Аугуст Харамбашић, књижевник (* 1861)
• 1. 8. - Конрад Дуден, филолог, издавач речника (* 1829)
• 12. 8. - Јулес Брунет, француски генерал (* 1838)
• 17. 8. - Петро Нини Луараси, албански просветитељ (* 1864)
• 15. 9. - Аделина Паулина Ирбy, Енглескиња, добротворка Срба у Босни (* 1833)
• 16. 9. - Едwард Wхyмпер, алпиниста (* 1840)
• 18. 9. - Пјотр Столипин, руски премијер (* 1862)
• 21. 9. - Ахмед ‘Ураби, египатски националиста (* 1841)
• 26. 9. - Андрија Фијан, хрватски глумац и редатељ (* 1851.)
• 10. 10. - Јацк Даниел, оснивач дестилерије вискија (* 1849)
• 18. 10. - Алфред Бинет, психолог (* 1857)
• 24. 10. - Ида Леwис, чуварка светионика, спаситељица (* 1842)
• 29. 10. - Јосепх Пулитзер, амерички новинар и публицист (* 1847.)
• 25. 11. - Паул Лафаргуе, марксиста (* 1842)
• 26. 11. - Никола Христић, српски политичар (* 1818)
• 10. 12. - Јосепх Далтон Хоокер, ботаничар (* 1817)
• 11. 12. - Притхви Бир Бикрам Схах, краљ Непала (* 1875)
• 17. 12. - Јосип Франк, хрватски политичар (* 1844)

Кроз годину

• Глигор Милићевић, херцеговачки војвода (* 1813)

Нобелова награда за 1911. годину

• Физика: Wилхелм Wиен (закони зрачења топлоте, → Wиенов закон помака, Wиенова апроксимација)
• Кемија: Марие Цурие (откриће радијума и полонијума, издвајање и проучавање радијума)
• Физиологија и медицина: Аллвар Гуллстранд (рад на диоптрици ока)
• Књижевност: Маурице Маетерлинцк (нарочито драмска дела одликована богатством маште...)
• Мир: Тобиас Ассер (рад на међународном приватном праву) и Алфред Херманн Фриед (оснивач мировних публикација)

Референце

1911 на Wикимедијиној остави