Библиотечна класификација

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Књижнична класификација, систем кодирања и организирања књижничарске грађе према теми, те додјељивања сигнатуре, тј. активност којом се књизи и другом предмету из књижничног фонда одређује једна или више класификацијских (стручних) ознака, који казују 'о чему се ради‘.

Улога[уреди | уреди извор]

Данас она представља темељно помагало у организацији забиљеженог знања. Њене улоге у књижницама су олакшање проналаска грађе, те приказ локације грађе у књижници, а за њено састављане задужен је каталогизатор књижнице. Књижнична класификација до 19. стољећа користи се само за слагање предметног каталога, а тек од 20. стољећа, када књижнице постају отворене за јавност, по њој се почињу слагати књиге по полицама. У случају врло мале збирке, користи се само за лоцирање грађе, те се не користе комплициране предметне класификације, већ се грађа дијели у пар опширнијих група. Овакав начин организације грађе назива се ˝марк анд парк˝ метода.

Подјеле[уреди | уреди извор]

Књижничне класификације могу се дијелити на темељу сврхе и функционалности.

По сврси их дијелимо на:

  • опћените – покрива све теме (нпр. ДДЦ & ЛЦЦ)
  • специфичне – нпр. Бритисх цлассифицатион оф мусиц
  • националне – створене за одређену државу (нпр. САБ)

По функционалности их дијелимо на:

  • набрајајуће – стварају абецедну листу тема, те додјељује бројеве свакој теми абецедне листе
  • хијерархијске – теме дијели хијерархијски, од најопћените до најспецифичније
  • аналитичко-синтетичке – дијеле теме у међусобно искључиве групе

Успоредба[уреди | уреди извор]

Успоредба књижничних класификација врши се на темељу идућих својстава:

  • тип записа – запис може бити чист ( састоји се само од нпр. знаменака) или мјешовит (абецеда и знаменке или симболи)
  • изражајност – веза између појма и структуре
  • подржавање мнемотехнике – нпр. ДДЦ 598.0944 птице у Француској 598 птице, 09 код државе, 44 Француска
  • ˝гостољубивост˝ - ступањ до којег је класификација способна прихватити нове теме
  • сажетост – дуљина записа
  • брзина ажурирања – најбоље класификације стално се преиспитују и унапрјеђују
  • досљедност
  • једноставност

Најчешће класификације енглеског говорног подручја[уреди | уреди извор]

Блисс библиограпхиц цлассифицатион (ББЦ)

Аутор ове класификације је Хенрy Е. Блисс и издана је од 1940. до 1953. у четири свеска. Новија верзија, БЦ2 користи се од 1977. Темељи се на алтернативној локацији, што значи да једна књига унутар књижнице може имати више локација, али се држи увијек на истој, која је унапријед договорена. Означавање је кратко и сажето, те се знање организира према академској стручности. На полицама би се грађа требала постепено низати од теме до теме, по природној сродности.

Деwеyјева децимална класификација (ДДЦ)

Настала је 1876., а аутор је Мелвил Деwеy. Данас је ова класификација бренд у власништву Онлине цомпутер анд либрарy центра у Дублину, Охио. Састоји се од 10 главних група, које се затим даље дијеле на 10 сектора, па на још 10 секција.

Главне групе:

  • 000 информатика, информације, опћенито
  • 100 филозофија и психологија
  • 200 религија
  • 300 друштвене знаности
  • 400 језик
  • 500 знаност
  • 600 технологија
  • 700 умјетност и рекреација
  • 800 књижевност
  • 900 повијест и географија

Класификација Конгресне књижнице (ЛЦЦ)

Почео ју је састављати Херберт Путнам 1897. Ова је класификација настала у склопу Конгресне књижнице и у почетку је била намијењена само за потребе те књижнице.

Главне групе:

  • А опћенито
  • Б филозофија, психологија, религија
  • C помоћне знаности повијести
  • D опћа повијест и повијест старог свијета
  • Е повијест Америке
  • Ф повијест Америке
  • Г географија, антропологија, рекреација
  • Х друштвене знаности
  • Ј политичке знаности
  • К право
  • L образовање
  • M глазба и књиге о глазби
  • Н лијепе умјетности
  • П језик и књижевност
  • Q знаност
  • Р медицина
  • С агрокултура
  • Т технологија
  • У војска
  • V поморство
  • З библиографије, књижничарство, информацијски извори

Универзална децимална класификација (УДЦ/УДК)

Аутори Паул Отлет и Хенри ла Фонтаине саставили су је крајем 19. стољећа. Она се најчешће користи у хрватским књижницама, а у свијету је често сусрећемо у специјализираним књижницама. У овој класификацији се користи мјешовити тип записа, тј. користе се знаменке и симболи.

Неки симболи класификације:

  • + допуна 59+636 зоологија и узгој животиња
  • / проширење 592/599 систематска зоологија
  • : однос 17:7 однос етике и умјетности
  • = језик =20 на енглеском; 59=20 зоологија на енглеском

Главне групе:

  • 0 опћенито, информатика, информацијске знаности
  • 1 филозофија, психологија
  • 2 религија, теологија
  • 3 друштвене знаности, статистика, политика, влада, економија, право, војска
  • 4 слободна
  • 5 природне знаности, математика
  • 6 примијењене знаности, медицина, технологија
  • 7 умјетност, рекреација, забава, глазба, спорт
  • 8 језик, лингвистика, књижевност
  • 9 географија, повијест, библиографије

Види још[уреди | уреди извор]

Вањске везе[уреди | уреди извор]