Физиологија

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Физиологија је једна од темељних биолошких знаности која се бави проучавањем функција здравог организма с нагласком на механизме који надзиру и регулирају животне процесе, тј. одржавају хомеостазу. Назив физиологија настао је од грчких ријечи пхисис (природа) и логои (дискутовати, расправљати).

Некада се сматрало да је она једна од дисциплина анатомије. Међутим, примјена сувремених знанствених достигнућа у изучавању природе и живих бића, показала је да су структура и функција међусобно повезане и зависне. Ипак, физиологија је повезана, како са анатомијом, тако и са биологијом, биохемијом, медицином и другим сродним знаностима и знанственим дисциплинама.

Опис[уреди | уреди извор]

Сваки облик живота од мономолекуларног вируса па све до највећег дрвета или до комплицираног људског организма има властите функционалне особине. Стога се големо подручје физиологије може подијелити на физиологију вируса, физиологију бактерија, физиологију станице, физиологију човјека и многа ужа подручја. У физиологији човјека настојимо потанко разјаснити различите функције у људском тијелу, на примјер кемијске реакције које се збивају у станицама, пријенос живчаних импулса с једног дијела тијела на други, контракцију мишића, размножавање, те најситније појединости претварања свјетлосне енергије у кемијску, што подражује око и омогућује нам да видимо околни свијет.

Физиологија човјека[уреди | уреди извор]

Физиологију човјека можемо подијелити на:

  1. Физиологију станице
  2. Физиологију крвних станица, имунитета и згрушавања крви
  3. Физиологију срца
  4. Физиологију циркулације
  5. Физиологију тјелесних текућина и бубрега
  6. Физиологију респирације
  7. Физиологију летења, путовања у свемир и роњења
  8. Физиологију живчаног система и осјетила
  9. Физиологију пробавног тракта
  10. Физиологију метаболизма и регулације температуре
  11. Физиологију ендокринологије и репродукције

Референце[уреди | уреди извор]

Вањске везе[уреди | уреди извор]