Једнопартијска држава
Једнопартијска или једностраначка држава, односно једнопартијски или једностраначки систем је назив за политичко уређење у коме је власт уставом или другим прописима ограничена на чланове једне једине - владајуће - политичке странке.
У једнопартијским државама друге политичке странке су најчешће забрањене, мада им се понекад може омогућити рад и унапријед ограничено судјеловање у власти као што је био случај са сателитским странкама у бившој Источној Њемачкој или Пољској у доба комунистичке владавине.
Такођер постоје државе у којима формално постоје модерне демократске институције, укључујући вишестраначје, али се у оне због дуготрајне доминације једне странке де фацто сматрају једностраначким државама. Један од таквих примјера је Мексико, који је од 1929. до 2000. био под влашћу странке ПРИ.
Једнопартијске државе се традиционално везују уз тоталитарне покрете 20. вијека као што су фашизам и комунизам, а нешто касније су настале у многим државама Африке и Азије након што су током процеса деколонизације у њима власт преузели националистички покрети за ослобођење.
Као предност једнопартијских система у односу на вишестраначје се обично наводи већа политичка стабилност у односу на вишестраначје, као и боља могућност провођења револуционарних друштвених и економских реформи. Као мана се наводи нетранспарентност и неодговорност прама грађанима, као и далеко већа склоност корупцији те несклоност увођењу нових идеја.
Данас су као једнопартијске државе формално дефиниране: