Језик

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
За остала значења, види Језик (разврставање).

Језик је систем гестикулације, граматике, знакова, гласова, симбола, или речи, који се користи за приказ и размену концепата (тј., за комуникацију), идеја, значења и мисли. Може се замислити као "семантички код". Проучавање језика као кода се зове лингвистиком, коју је као академску дисциплину у том облику увео Фердинанд де Сосир. Они који говоре или на друге начине користе језик сматрани су (од стране самопроглашених лингвиста) делом те језичке теоријско-лингвистичке заједнице.

Људски језици[уреди | уреди извор]

Неопходно је разликовати "стварни", употребни језик од стандардног, званичног. Стандардни језик постоји док постоји подржавајућа политичка структура, док употребни језик од таквих структура (условно) не зависи. Стандардни језик је уско везан за политичке и етничке прилике, док употребни језик није; иако се не може спорити њихов међусобни утицај.

Најречитији пример за ово је јужнословенски језички простор: од Црног мора на истоку до Алпа на западу и од јужне Мађарске на северу до северне Грчке на југу. На том простору постоји четири употребна језика (бугарски, македонски, српскохрватски и словеначки) уз којих се полицентрични српскохрватски подијелио на четири стандардизиране варијанте проглашене званичним језицима својих политичких структура - босански, црногорски, хрватски и српски. Са друге стране, постоји један једини дијалекатски континуум: померајући се од истока према западу и од севера према југу Балкана – између два суседна места се неће пронаћи до те мере значајна дијалекатска разлика да би се та два места могла дефинисати као насеобине у којима се користе различити језици.

Стандардни бугарски језик је заснован на источним дијалектима бугарског језичког простора, док је стандардни српски језик заснован на западним дијалектима српског језика. Говорници западних бугарских дијалеката и говорници источних српских дијалеката де фацто говоре истим језиком и међу њима не постоји готово ни најмање неразумевање. За разлику од њих, иако се начелно могу разумети, говорници ова два стандардна језика имаће поприлично тешкоћа у споразумевању. Иако су у питању знатно мањи простори, слична је ствар и са разликом између хрватског језика и словеначког језика, али и, сваког понаособ, бугарског и српског језика према македонском језику.

Ствари постају знатно бизарније када се упореде чак и стандарди четири званична језика настала на основу српскохрватског језика. Чак и између стандарда српског, црногорског, босанског или бошњачког и хрватског језика не постоје разлике које би их лингвистички одвојиле у различите језике. Ипак, политички и етнички осећај говорника тих језика је такав да се они поистовећују само са нормом језика свог етницитета, односно државе.

Зато је битно схватити да је стандардни језик политичка а не лингвистичка категорија, док се лингвисти баве особинама и стандардног и употребног језика. За дужи опис ове проблематике, треба погледати двије одреднице: у једном случају савремени дијалекат, у другом онакав каквим су ову проблематику видели лингвисти из деветнаестог века Август Шлајхер.

Концепти Аусбауспрацхе-а, Абстандспрацхе-а, и Дацхспрацхе-а су коришћени за стварање јаснијих разлика између језика и дијалеката.

Лингвистика[уреди | уреди извор]

Основни чланак: лингвистика

Лингвистика детаљно проучава различите теоријске перспективе људских језика. Чланак лингвистика је користан за као уводни чланак о језику.

Језичка таксономија[уреди | уреди извор]

Основни чланак: језичке групе и језици

Светски језици су подељени у породице које имају сличности. Неке од језичких група су: индоевропски језици, афроазијатски језици, синотибетански језици.

Вештачки језици[уреди | уреди извор]

Основни чланак: вештачки језик

Најпознатији вештачки језик, зван есперанто створио је L. L. Заменхоф. Есперанто је скуп различитих елемената различитих језика, а био је замишљен као језик који би требало лако да се научи.

Други писци, као што је Ј. Р. Р. Толкин, направили су фантастичне језике због литературе, лингвистике или из личних разлога. Ха пример, један од Толкинових језика зове се квенија, а представља дијалекат виловњачког језика. Тај језик има своју азбуку (тенгвар) и изговор према језику германоликих људи.

Животињски језици[уреди | уреди извор]

Основни чланак: животињски језик (Животињски-немушти језик)

Иако се термин "животињски језик" користи, највећи број истраживача се слаже у томе да животињски језици нису тако сложени и изражајни као људски. Неки други истраживачи говоре да постоји значајна разлика која дели људске језике од комуникације међу животињама, као и да основни принципи тих комуникација нису у вези.

Друти истраживачи кажу да постоји континуитет између комуникационих метода свих животиња. Готово сви истраживачи се слажу да је људски језик сложенији него комуникација међу животињама. Више о комуникацији међу осталим животињама погледајте на Пројекту "Животињска комуникација" (на енглеском).

Формални језици[уреди | уреди извор]

Основни чланак: формални језик

Математика и рачунарске науке користе вештачке ентитете зване формалним језицима (укључујући програмске језике и језике за означавање). Ови језици често представљају низове карактера узглобљених у неку врсту комбинације формалне граматике и семантике.

Информације о језицима и писмима на Википедији[уреди | уреди извор]

Природни језици[уреди | уреди извор]

Главне језичне групе[уреди | уреди извор]

Групе Африке и југозападне Азије[уреди | уреди извор]

Групе Европе, сјеверне, запане и јужне Азије[уреди | уреди извор]

Групе источне и јужне Азије и Пацифика[уреди | уреди извор]

Групе Америке[уреди | уреди извор]


Предложене језичке надгрупе[уреди | уреди извор]

Креолски језици, пидгин и трговачки језици[уреди | уреди извор]

Изоловани језици[уреди | уреди извор]

Знаковни језици[уреди | уреди извор]

Остали приридни језици[уреди | уреди извор]


Неприродни језици[уреди | уреди извор]

Остали језици неприроднога поријекла

Види још[уреди | уреди извор]

Екстерни линкови[уреди | уреди извор]

У Wикимедијиној остави налази се чланак на тему: Лангуаге
Потражите израз језик у W(ј)ечнику, слободном рјечнику.