Касна антика

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Касна антика (њемачки: Spätantike) је израз којим се описује период хисторије Европе и медитеранског свијета који представља завршни дио старог вијека, односно пријелаз од старог вијека у (рани) средњи вијек. Као његов почетак се обично узима година 284. када је над тадашњим Римским Царством власт преузео цар Диоклецијан и успоставио нови политички режим домината. Као крај се традиционално узима крај Старог вијека, односно година 476. и пад Западног Римског Царства. Новије генерације хисторичара су, међутим, почеле појам касне антике ширити и на касније периоде, те се као датуми коначног краја антике понекад наводе 529. година - када је бизантски цар Јустинијан затворио посљедње не-кршћанске школе - односно средина 7. вијека и муслиманска освајања која је довела до трајне политичке, културне и економске подјеле у антици дотада јединственог простора Медитерана.

Касна антика је била период великих политичких, економских и културних промјена, од којих је најважније увођење кршћанства као службене, а на крају и једине дозвољене религије на простору Римског Царства, што је довело до постепеног нестанка дотадашње грчко-римске културе, односно Велика сеоба народа која је драстично измијенила етнички састав и културна обиљежја великих дијелова Европе. У политичком смислу је најважнији догађај био пад Римског Царства чијим је нестанком на Западу створен вакуум који су испунила тзв. барбарска краљевства која ће се постепено трансформирати у заметке данашњих националних држава.

Европска хисториографија традиционално касну антику описује као архетип слабљења и пропадања цивилизације односно друштвеног колапса. Израз "касна антика" се, дијелом и због тога, развио у њемачкој хисториографији како би указао да је тај процес пријелаза из Старог у Средњи вијек био много постепенији, сложенији; њиме се, између осталог, настоји истиснути и дотада популарни израз Мрачно доба који се сматра необјективним и "политички некоректним".

Екстерни линкови[уреди | уреди извор]