Слободни софтвер

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Слободан софтвер или у енглеском оригиналу фрее софтwаре, дефинисан од стране Фрее Софтwаре фондације, је софтвер који се може користити, копирати, мјењати и редистрибуирати без икаквих рестрикција. Слобода од рестрикција је централни концепт, а супротно је од слободног софтвера који је власнички софтвер (не односи се на разлику да ли софтвер кошта или не). Уобичајни начин дистрибуције софтвера као слободног је за софтвер који је лиценциран под слободном лиценцом (или као јавно власништво), те да је изворни код јавно доступан (за компајлирани језик).

Слободе[уреди | уреди извор]

Слободни софтвер указује на слободу корисника да покреће, преснимава, дистрибуира, проучава, мијења и побољшава софтвер. Још одређеније, указује на четири врсте слобода за кориснике софтвера:

  • Слобода покретања програма, у било које сврхе (слобода 0).
  • Слобода проучавања рада програма, и прилагодбе истог вашим потребама (слобода 1). Приступ изворном коду је предувјет за то.
  • Слобода дистрибуирања преснимака, да бисте могли помоћи свому ближњему (слобода 2).
  • Слобода побољшавања програма и уступање ваших побољшака јавности, за благодат цијеле заједнице (слобода 3). Приступ изворном коду је предувјет за то.

Програм је слободни софтвер ако корисници истог имају све те слободе. Према томе, можете слободно дистрибуирати преснимке, с преинакама или без њих, без наплате или с наплатом трошкова дистрибуције, свакоме свугдје. Бити слободним чинити све то значи (између осталог) да не морате тражити допуштење ни платити за њега.

Примери[уреди | уреди извор]

  • аутор програма може дати свој кôд јавности на упорабу, такав кôд називамо отвореним кодом (енг. опен соурце). Превођење изворног кода у стројни језик право је корисника
  • аутор кода може дати јавности осим изворног кода и преведени код за једну (или више) хардверских платформи/операцијских сустава
  • аутор може дати код јавности бесплатно на кориштење, а може наплаћивати преведене програме које је он сам превео (примјер је Xцхат ИРЦ клијент, који има отворени код, извршна иначица за линуx је такођер бесплатна, док иначица за Wиндоwс ОС се наплаћује. Но како је изворни код бесплатан, постоје на Интернету и неслужбене иначице за Wиндоwс-е, које су бесплатне за кориштење.)
  • аутор (или друге особе/твртке) могу наплаћивати медиј, односно тискане упуте/приручнике на коме дистрибуирају програме/изворни код слободног софтвера, односно који се продају заједно у пакету


Линкови[уреди | уреди извор]