Јасмина Грковић Мејџор

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Јасмина Грковић-Мејџор)
Јасмина Грковић Мејџор
Лични подаци
Пуно имеЈасмина Грковић Мејџор
Датум рођења(1959

{{month}}{{{day}}})1959

.(64/65 год.)Грешка у изразу: неочекивани број
ПребивалиштеНови Сад
ДржављанствоСрбија
ОбразовањеФилозофски факултет Универзитета у Новом Саду
Научни рад
АкадемијаСАНУ

Јасмина Грковић Мејџор (Станишић, 1959) је српски академ и универзитетски професор.[1] Важи за једног од најбољих познавалаца српског језика.[2]

Образовање[уреди | уреди извор]

Рођена је у Станишићу. Основну и средњу школу завршила је у Новом Саду. Била је ђак генерације друштвено-језичког смера гимназије „Јован Јовановић Змај“ (1977). Дипломирала је на Катедри за јужнословенске језике Филозофског факултета у Новом Саду 1981, магистрирала палеославистику 1984. и докторирала 1990. године[1] (наслов докторске тезе: Језик Псалтира из штампарије Црнојевића), на истом факултету (област палеославистике). У току школовања боравила је повремено у иностранству ради усавршавања знања језикâ (Бордо, Берлин, Лион, Минхен, Москва, Санкт Петербург, Кијев, Париз).[3]

Наука[уреди | уреди извор]

Главни научни доприноси академкиње Грковић Мејџор укључују проучавање језика српске средњовековне писмености, истраживања синтаксе и лексике старословенског језика, проучавање диглосије у српском средњем веку[4] и функционалне раслојености књижевног језика тога доба и етимолошка и семантичка проучавања српског средњег века. Објавила је преко 20 радова у земљи и иностранству.

Од 1992. године је запослена на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду. Изабрана је у звање доцента 1991. године, у звање ванредног професора 1995. године, а у звање редовног професора за област српски језик и лингвистика 2000. године.[5][1] Од 2005. године је гостујући професор на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци. Ментор је у изради низа дипломских и магистарских радова, као и 6 докторских дисертација, и члан комисија за оцену и одбрану магистарских и докторских теза из палеославистике, англистике, романистике.[3]

За редовног члана САНУ је изабрана 5. новембра 2015 са приступном академском беседом Обрасци заклињања у историјској перспективи: лингвистички и когнитивни увиди. Потпредседник је Огранка САНУ у Новом Саду.[1] Председник је Старословенског одбора САНУ, представник је САНУ у Националном савету за научни и технолошки развој и у Стручно-научном већу Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, као и члан седам одбора у склопу САНУ.[6]

Члан је Друштва за античке студије Србије и Европског лингвистичког друштва (Societas Linguistica Europaea). Члан Одбора Одељења за књижевност и језик Матице српске; члан Управног одбора Матице српске; секретар Његошевог одбора Матице српске; члан Друштва за античке студије Србије.[1]

У Редакцији је часописа Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, главни уредник часописа Прилози проучавању језика, уредник едиције Лингвистичке свеске, члан Стручне редакције (област филологија / лингвистика) за израду Српске енциклопедије.[1] Била је гост на више страних универзитета, укључујући и Универзитет Харвард (на одељењу за словенске језике и литературу), Охајо Стејт Универзитету (Центар за средњовековне словенске студије), Институт за славистику Универзитета у Бечу и Инстутут за славистику Универзитета у Регензбургу.[3]

Признања и награде[уреди | уреди извор]

Награда из фонда „Александар Белић“ при САНУ за најбољу објављену књигу из области науке о језику у 1994. (за младе научне ствараоце); Повеља Одбора за обиљежавање петстоте годишњице прве ћириличке штампарије на словенском југу, ЦАНУ 1994; награда „Павле и Милка Ивић” Славистичког друштва Србије за најбољи рад из српске лингвистичке славистике за 2018. годину.[1]

Избор из библиографије[уреди | уреди извор]

  • Грковић-Мејџор, Јасмина (2011). „О формирању српске редакције старословенског језика”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 43—51. 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е „ГРКОВИЋ-МЕЈЏОР ЈАСМИНА”. Огранак САНУ у Новом Саду. Приступљено 5. 2. 2024. 
  2. ^ Чалуковић, Ненад (29. 06. 2018). „Јасмина Грковић Мејџор: Ако бисмо отуђили латиницу, одрекли бисмо се књижевног и језичког наслеђа”. Недељник. Архивирано из оригинала 13. 03. 2019. г. Приступљено 08. 03. 2019. 
  3. ^ а б в „Биографија - Јасмина Грковић Мејџор” (PDF). Српска академија наука и уметност. Приступљено 09. 03. 2019. [мртва веза]
  4. ^ Грковић Мејџор, Јасмина (2004). „Diglosija u starosrpskoj pismenosti”. Život i delo akademika Pavla Ivića (zbornik radova): 391—401. 
  5. ^ „Јасмина Грковић Мејџор”. Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду. Архивирано из оригинала 30. 06. 2018. г. Приступљено 08. 03. 2019. 
  6. ^ „Јасмина Грковић Мејџор”. Српска академија наука и уметности. Приступљено 08. 03. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]