Акутен трансверзален миелитис

Од Википедија — слободната енциклопедија

Акутен трансверзалн миелитис (ТМ) е ретка невролошка состојба во која ’рбетниот мозок е воспален. Акутниот трансверзален миелитис претставува ретко воспалително демиелинизирачко нарушување на ’рбетниот мозок кое може да биде или идиопатско (IATM) или секундарно (SATM). Придавката попречно имплицира дека спиналното воспаление (миелитис) се протега хоризонтално низ пресекот на' рбетниот мозок;[1] термините парцијален попречен миелитис и парцијален миелитис понекогаш се користат за да се специфицира воспаление кое влијае само на дел од ширината на ’рбетниот мозок.[1] ТМ се одликува со слабост и вкочанетост на екстремитетите, дефицит во сензација и моторни вештини, дисфункционални активности на уретрата и аналниот сфинктер и дисфункција на автономниот нервен систем што може да доведе до епизоди на висок крвен притисок . Знаците и симптомите варираат во зависност од погоденото ниво на ’рбетниот мозок. Основната причина за ТМ е сè уште непозната. Воспалението на ’рбетниот мозок забележано во ТМ е поврзано со разни инфекции, нарушувања на имунолошкиот систем или оштетување на нервните влакна, со губење на миелинот.[1] За разлика од леукомиелитот кој ја зафаќа само белата маса, тој го зафаќа целиот пресек на ’рбетниот мозок.[2] Може да резултира со намалена електрична спроводливост во нервниот систем. 

Спирохетите Borrelia burgdorferi предизвикуваат Лајмска болест и се една од многуте инфекции поврзани со попречниот миелитис.

Знаци и симптоми[уреди | уреди извор]

Симптомите вклучуваат слабост и вкочанетост на екстремитетите, дефицит во сензација и моторни вештини, дисфункционални активности на уретрата и аналниот сфинктер и дисфункција на автономниот нервен систем што исто така може да доведе до епизоди на висок крвен притисок. Симптомите обично се развиваат во текот на неколку часа или неколку недели.[3] Сензорните симптоми на ТМ може да вклучуваат чувство на иглички и иглички кои патуваат нагоре од стапалата. Степенот и видот на сензорна загуба ќе зависи од степенот на зафатеност на различните сензорни трактати, но често постои „сензорно ниво“ на ’рбетниот ганглион на сегменталниот' рбетен нерв, под кое се нарушува чувството на болка или лесен допир. . Моторната слабост се јавува поради зафаќање на пирамидалните патишта и главно ги погодува мускулите кои ги виткаат нозете и ги продолжуваат рацете.

Забележани се нарушувања на сетилните нерви ,моторните нерви и дисфункција на автономниот нервен систем на ниво на лезијата или подолу. Затоа, знаците и симптомите зависат од областа на зафатениот ’рбет.[4] Болката во грбот може да се појави на ниво на кој било воспален сегмент на ’рбетниот мозок.

Ако е зафатен горниот цервикален сегмент на ’рбетниот мозок, може да бидат засегнати сите четири екстремитети и постои ризик од респираторна инсуфициенција - френичниот нерв кој е формиран од цервикалните ’рбетни нерви C3, C4 и C5 го инервира главниот мускул на дишењето.[5]

Лезиите на долниот цервикален регион (C5-T1) предизвикубаат комбинација на знаци на горните и долните моторни неврони во горните екстремитети, и исклучиво знаци на горниот моторен неврон во долните екстремитети. Цервикалните лезии сочинуваат околу 20% од случаите.[4]

Лезијата на торакалниот сегмент (Т1-12) произведува знаци на горниот моторен неврон во долните екстремитети, презентирајќи се како спастична парапареза . Ова е најчеста локација на лезијата, и затоа повеќето поединци ќе имаат слабост на долните екстремитети.[6]

Лезијата на лумбалниот сегмент, долниот дел од ’рбетниот мозок (L1 - S5) често предизвикува комбинација на знаци во горниот и долниот моторен неврон во долните екстремитети. Лумбалните лезии сочинуваат околу 10% од случаите.[4]

Клинички опис:

Возраста на почетокот и клиничкиот тек варираат во зависност од формата.

Клиничките манифестации заеднички за двете форми вклучуваат моторно зафаќање (слабост на екстремитетите, вкочанетост и мускулни спазми со нарушена респираторна функција во случаи со зафатеност на горниот дел од ’рбетниот мозок), сензорни манифестации (болка во грбот, парестезија, вкочанетост и невропатска болка) и автономни наоди (сексуална дисфункција, уринарен нагон/ретенција, нагон/ретенција на дебелото црево и автономна дисрефлексија).

Другите знаци зависат од придружните болести во SATM (секундарен акутен транверзален миелитис) со зафаќање на кранијалните и периферните нерви. IATM (идиопатски акуен трансверзален миелитис) има монофазен тек додека SATM (секундарен акутен транверзален миелитис) може да рецидивира.

Причини[уреди | уреди извор]

Цитомегаловирус

ТМ е хетерогена состојба, односно постојат неколку идентификувани причини. Понекогаш се користи терминот нарушувања на спектарот на трансверзален миелитис [7] Кај 60% од пациентите причината е идиопатска.[8] Во ретки случаи, тоа може да биде поврзано со менингококен менингитис [9]

Кога ќе се појави како коморбидна состојба со неуромиелитис оптика (NMO), се смета дека е предизвикана од автоимунитет на NMO- IgG, а кога ќе се појави во случај на мултиплекс склероза (MS), се смета дека е предизвикана од истата основна состојба што произведува MS плаки. 

Другите причини за ТМ вклучуваат инфекции, нарушувања на имунолошкиот систем и демиелинизирачки болести.[10] Вирусни инфекции за кои се знае дека се поврзани со ТМ вклучуваат ХИВ, херпес симплекс, херпес зостер, цитомегаловирус и Епштајн-Бар.[11] Исто така се поврзани и флавивирусни инфекции како вирусот Зика и вирусот Западен Нил . Вирусна поврзаност на попречниот миелитис може да резултира од самата инфекција или од одговорот на истата.[10] Бактериските причини поврзани со ТМ вклучуваат Mycoplasma pneumoniae, Bartonella henselae и видовите на Borrelia кои предизвикуваат Лајмска болест . Лајмската болест предизвикува невроборелиоза која се гледа во мал процент (4 до 5 проценти) од случаите на акутен попречен миелитис.[12] Бактеријата која предизвикува дијареа Campylobacter jejuni исто така е пријавена причина за попречен миелитис.[13]

Други поврзани причини вклучуваат инфекција со хелминти шистозомијаза, повреди на ’рбетниот мозок, васкуларни нарушувања кои го попречуваат протокот на крв низ садовите на' рбетниот мозок и паранеопластичен синдром.[10]

Патофизиологија[уреди | уреди извор]

Ова прогресивно губење на масната миелинска обвивка што ги опкружува нервите во ’рбетниот мозок се јавува од нејасни причини по инфекции или поради мултиплекс склероза . Инфекциите може да предизвикаат ТМ преку директно оштетување на ткивото или со имуно-посредувано оштетување на ткивото предизвикано од инфекција. Присутните лезии обично се воспалителни. Зафатеноста на ’рбетниот мозок е обично централна, униформа и симетрична во споредба со мултиплекс склероза која типично го зафаќа мозокот на фластер начин и лезиите обично се периферни. Лезиите кај акутниот ТМ се претежно ограничени на ’рбетниот мозок без зафаќање на други структури во централниот нервен систем.

Лонгитудинално екстензивен попречен миелитис[уреди | уреди извор]

Предложена специјална клиничка презентација е „лонгитудинално екстензивен попречен миелитис“ (LETM), кој е и дефиниран како ТМ со лезија која што се наоѓа на ’рбетниот мозок што се протега на три или повеќе вертебрални сегменти.[14] Причините за LETM се исто така хетерогени[15] и присуството на MOG авто-антитела е предложено како дијагностички биомаркер.[16]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Аксијална T2 MRI на цервикалниот ’рбет покажува нормален сигнал од врвката (зелен круг) и зголемен T2 сигнал во централниот кабел (црвен круг).

Диференцијалната дијагноза вклучува акутна трансверзална миелопатија поврзана со фистули, траума и акутни компресивни лезии како што се метастази и епидурален апсцес.

Дијагностички критериуми[уреди | уреди извор]

Во 2002 година, Работната група на конзорциумот за трансверзален миелитис ги предложи следните дијагностички критериуми за идиопатскиот акутен попречен миелитис.[17] При дијагнозата се спроведува МРИ на ’рбетниот мозок за да се потврди присуството на акутен попречен миелитис и причината, доколку ја има. Лабораториските тестови се исто така суштински за идентификување на причината за SATM (секундарен акутен транверзален миелитис): анализата на ’рбетномозочната течност може да открие присуство на олигоклонални ленти (најчесто забележани кај МС) или бактериски/вирусни/паразитски инфекции; серологијата може да открие присуство на автоантитела кон аквапорин-4 (NMO), анти-ДНА антитела (SLE) или анти-Ro/SS-A антитела.

Истраги[уреди | уреди извор]

Поединците кои развиваат ТМ обично се префрлаат кај невролог кој може итно да го испита пациентот во болница. Ако дишењето е засегнато, особено кај лезии на горниот дел од ’рбетниот мозок, методите на вештачка вентилација мора да бидат при рака пред и за време на постапката за пренос. Пациентот, исто така, треба да се катетеризира за да може да се тестира и доколку е потребно, да се исцеди прекумерно растегнат мочен меур. Лумбална пункција може да се изврши по МРИ или во моментот на КТ миелографија. Кортикостероидите често се даваат во високи дози кога симптомите почнуваат со надеж дека степенот на воспаление и отекување на ’рбетниот мозок ќе се намали, но дали тоа е навистина ефикасно сè уште се дебатира.

Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]

Диференцијалната дијагноза на акутна ТМ вклучува демиелинизирачки нарушувања, како што се мултиплекс склероза и невромиелитис оптика, инфекции како што се херпес зостер ,вирусот на херпес симплекс, и други видови на воспалителни нарушувања, како што се системски лупус еритематозус и неуросаркоидоза . Важно е да се исклучи и акутна причина за компресија на ’рбетниот мозок.[18]

Третман[уреди | уреди извор]

Ако се лекува на време, некои луѓе доживуваат целосно или речиси целосно закрепнување. Опциите за третман исто така варираат во зависност од основната причина. Една опција за третман вклучува плазмафереза.[19] Закрепнувањето од ТМ е променливо помеѓу поединци и исто така зависи од основната причина. Некои пациенти почнуваат да закрепнуваат помеѓу 2 и 12 недели по почетокот и може да продолжат да се подобруваат до две години. Некои пациенти можеби никогаш нема да покажат знаци на закрепнување.[20] Пристапите на лекување зависат од присуството на поврзана болест. Акутниот третман може да вклучува кортикостероиди и размена на плазма кај пациенти резистентни на стероиди. Придобивката од интравенозните имуноглобулини и циклофосфамид сѐ уште се утврдува. Долготрајната нега вклучува симптоматско управување, рехабилитација и, во случај на SATM, долгорочен третман за одржување за да се спречат релапси или прогресија на болеста.

Прогноза[уреди | уреди извор]

Прогнозата за ТМ зависи од тоа дали има подобрување за 3 до 6 месеци. Целосно закрепнување е малку веројатно ако не дојде до подобрување во ова време. Сè уште може да се случи нецелосно закрепнување; сепак, агресивната физикална терапија и рехабилитација исто така ќе бидат многу важни. Една третина од луѓето со ТМ доживуваат целосно закрепнување, една третина доживуваат фер закрепнување, но имаат значителни невролошки дефицити, како спастично одење. Последното трето искуство воопшто нема закрепнување.[10] Прогнозата е променлива, непредвидлива и зависи од одговорот на третманот. SATM (секундарен акутен транверзален миелитис) често е рецидив и прогнозата зависи од спречување на понатамошни епизоди.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Инциденцата на ТМ е 4,6 на 1 милион годишно, што подеднакво ги погодува мажите и жените. ТМ може да се појави на која било возраст, но има врвови околу 10-годишна возраст, 20-годишна возраст или по 40-тата година.[21] Годишната инциденца на IATM (идиопатски акуен трансверзален миелитис) се проценува помеѓу 1/1.000.000 и 1/250.000. Инциденцата на SATM (секундарен акутен транверзален миелитис) е променлива и зависи од основната болест.

Историја[уреди | уреди извор]

Хенри Чарлтон Бастијан

Најраните извештаи кои ги опишуваат знаците и симптомите на попречниот миелитис беа објавени во 1882 и 1910 година од англискиот невролог Хенри Бастијан.[22]

Во 1928 година, Френк Форд забележал дека кај пациентите со заушки кои развиле акутен миелитис, симптомите се појавиле само откако инфекцијата со заушки и придружните симптоми почнале да се намалуваат. Во една статија во The Lancet, Форд сугерираше дека акутниот миелитис може да биде пост-инфективен синдром во повеќето случаи (т.е. резултат на имунолошкиот одговор на телото кој го напаѓа и го оштетува ’рбетниот мозок) наместо заразна болест како што е вирус или некоја друга заразна агент предизвика парализа. Неговиот предлог беше конзистентен со извештаите во 1922 и 1923 година за ретки случаи во кои пациентите развиле „поствакцинален енцефаломиелитис“ после примањето на вакцината против беснило која потоа била направена од мозочно ткиво кое го носи вирусот. Патолошкиот преглед на оние кои умреле од болеста открил воспалителни клетки и демиелинизација наспроти васкуларните лезии предвидени од Бастијан.[23]

Фордовата теорија за алергискиот одговор кој е во коренот на болеста подоцна се покажа како само делумна точна, бидејќи некои инфективни агенси како што се микоплазма, мали сипаници и рубеола[24] беа изолирани од ’рбетната течност на некои заразени пациенти, што укажува на директна инфекцијата може да придонесе за манифестација на акутен миелитис во одредени случаи.

Во 1948 година, д-р Сушет-Кеј опишал пациент со брзо напредувачко оштетување на моторната функција на долните екстремитети што се развило како компликација на пневмонија. Во својот опис, тој го измислил терминот попречен миелитис за да ја одрази торакалната област слична на лента на изменетата сензација што ја пријавиле пациентите.[4] Терминот „акутна попречна миелопатија“ оттогаш се појавил како прифатлив синоним за „попречен миелитис“, а двата термина во моментов се користат наизменично во литературата.[25]

Дефиницијата за попречен миелитис, исто така, еволуираше со текот на времето. Првичниот опис на Бастијан вклучуваше неколку убедливи дијагностички критериуми; до 1980-тите, беа воспоставени основни дијагностички критериуми, вклучувајќи акутна развојна парапареза комбинирана со билатерална дисфункција на ’рбетниот мозок во период од <4 недели и добро дефинирано горно сетилно ниво, без докази за компресија на' рбетниот мозок и стабилна, непрогресивна курс [26][27] Подоцнежните дефиниции беа напишани со цел да се исклучат пациентите со основни системски или невролошки заболувања и да се вклучат само оние кои напредувале до максимален дефицит за помалку од 4 недели [28]

Општество и култура[уреди | уреди извор]

Во 2016 година, поранешниот тапанар на Slipknot, Џои Џордисон, открил дека бил хоспитализиран поради болеста во 2013 година и дека тоа е причината за неговото контроверзно отпуштање.[29] Како прва славна личност која јавно проговори за попречен миелитис, ова помогна да се подигне јавната свест за болеста. Џордисон починал на 26 јули 2021 година,[30] но не е познато дали болеста имала некаква врска со неговата смрт.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Зборот е од латински: myelitis transversa и името на нарушувањето е изведено од грчкиот myelós што се однесува на „рбетниот мозок“ и наставката -itis, што означува воспаление.[31] Се верува дека IATM (идиопатски акуен трансверзален миелитис) е имуно-посредувана болест поради доцниот имунолошки одговор против неодамнешната инфекција која ненамерно го таргетира ’рбетниот мозок. SATM (секундарен акутен транверзален миелитис) се должи на воспалителна болест: мултиплекс склероза (МС), невромиелитис оптика (НМО), системски лупус еритематозус (СЛЕ) и Сјогренов синдром, а исто така може да се должи и на заразна болест (бактериска, паразитска или вирусна).

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Transverse myelitis – a review of the presentation, diagnosis, and initial management“. Discovery Medicine. 16 (88): 167–77. October 2013. PMID 24099672.
  2. Servant, S. (1999). „Entzündliche Rückenmarkerkrankungen“. Во Knecht, S. (уред.). Klinische Neurologie. стр. 485–96. doi:10.1007/978-3-662-08118-1_21. ISBN 978-3-662-08119-8.
  3. „Idiopathic transverse myelitis and neuromyelitis optica: clinical profiles, pathophysiology and therapeutic choices“. Current Neuropharmacology. 9 (3): 417–28. September 2011. doi:10.2174/157015911796557948. PMC 3151596. PMID 22379456.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Dale RC, Vincent A (2010). Inflammatory and Autoimmune Disorders of the Nervous System in Children. John Wiley & Sons. стр. 96–106. ISBN 978-1-898683-66-7.
  5. Misra, U. K.; Kalita, J. (2011-01-01). Diagnosis & Management of Neurological Disorders (англиски). Wolters kluwer india Pvt Ltd. ISBN 978-81-8473-191-0.
  6. Alexander MA, Matthews DJ, Murphy KP (2015). Pediatric Rehabilitation, Fifth Edition: Principles and Practice. Demos Medical Publishing. стр. 523, 524. ISBN 978-1-62070-061-7.
  7. „Transverse myelitis spectrum disorders“ (PDF). Neurology India. 57 (2): 126–33. Mar–Apr 2009. doi:10.4103/0028-3886.51278. PMID 19439840.
  8. „What is Transverse Myelitis (TM)? | Johns Hopkins Transverse Myelitis Center“ (англиски). Посетено на 2018-07-22.
  9. Khare, K. C.; Masand, U.; Vishnar, A. (1990). „Transverse myelitis – a rare complication of meningococcal meningitis“. The Journal of the Association of Physicians of India. 38 (2): 188. PMID 2380146.
  10. 10,0 10,1 10,2 10,3 „Transverse Myelitis Fact Sheet“. National Institute of Neurological Disorders and Stroke (NINDS). Архивирано од изворникот на 2016-11-23. Посетено на 2015-08-06.
  11. „Infections of the Nervous System“. The American Journal of Medicine (Review). 131 (1): 25–32. January 2018. doi:10.1016/j.amjmed.2017.08.020. PMID 28889928.
  12. Blanc, F.; Froelich, S.; Vuillemet, F.; Carré, S.; Baldauf, E.; de Martino, S.; Jaulhac, B.; Maitrot, D.; Tranchant, C. (1 November 2007). „Myélite aiguë et neuroborréliose“. Revue Neurologique. 163 (11): 1039–47. doi:10.1016/S0035-3787(07)74176-0. ISSN 0035-3787. PMID 18033042.
  13. „Enteropathogens and chronic illness in returning travelers“. The New England Journal of Medicine (Review). 368 (19): 1817–25. May 2013. doi:10.1056/NEJMra1207777. PMID 23656647. |hdl-access= бара |hdl= (help)
  14. Cuello JP, Romero J, de Ory F, de Andrés C (Sep 2013). „Longitudinally extensive varicella-zoster virus myelitis in a multiple sclerosis patient“. Spine. 38 (20): E1282–84. doi:10.1097/BRS.0b013e31829ecb98. PMID 23759816.CS1-одржување: повеќе имиња: список на автори (link)
  15. „Differentiating neuromyelitis optica from other causes of longitudinally extensive transverse myelitis on spinal magnetic resonance imaging“. Multiple Sclerosis (Houndmills, Basingstoke, England). 22 (3): 302–11. March 2016. doi:10.1177/1352458515591069. PMC 4797654. PMID 26209588.CS1-одржување: display-автори (link)
  16. „Antibodies to myelin oligodendrocyte glycoprotein in aquaporin 4 antibody seronegative longitudinally extensive transverse myelitis: Clinical and prognostic implications“. Multiple Sclerosis. 22 (3): 312–19. March 2016. doi:10.1177/1352458515591071. PMID 26209592.CS1-одржување: display-автори (link)
  17. Transverse Myelitis Consortium Working Group (August 2002). „Proposed diagnostic criteria and nosology of acute transverse myelitis“. Neurology. 59 (4): 499–505. doi:10.1212/WNL.59.4.499. PMID 12236201.
  18. „An approach to the diagnosis of acute transverse myelitis“. Seminars in Neurology. 28 (1): 105–20. February 2008. doi:10.1055/s-2007-1019132. PMID 18256991.
  19. Cohen, Jeffrey A.; Rudick, Richard A. (2011). Multiple Sclerosis Therapeutics. Cambridge University Press. стр. 625. ISBN 978-1-139-50237-5.
  20. „Transverse Myelitis Fact Sheet“. National Institute of Neurological Disorders and Stroke (NINDS). Архивирано од изворникот на 2016-11-23. Посетено на 2023-01-17. About one-third of patients do not recover at all: These patients are often wheelchair-bound or bedridden, with marked dependence on others for basic functions of daily living.
  21. Mumenthaler, Marco; Mattle, Heinrich (2011). Neurology. Thieme. ISBN 978-1-60406-135-2.
  22. Quain, Richard, уред. (1882). A Dictionary of Medicine: Including General Pathology, General Therapeutics, Hygiene, and the Diseases Peculiar to Women and Children. 2. Longmans, Green, and Company. стр. 1479–83.
  23. Kerr, Douglas. „The History of TM: The Origins of the Name and the Identification of the Disease“. The Transverse Myelitis Association (англиски). Посетено на 2018-07-22.
  24. Morris, Milton H.; Robbins, Abner (1943-09-01). „Acute infectious myelitis following rubella“. The Journal of Pediatrics. 23 (3): 365–67. doi:10.1016/S0022-3476(43)80017-2.
  25. „Transverse Myelitis: pathogenesis, diagnosis and treatment“. Frontiers in Bioscience. 9 (1–3): 1483–99. May 2004. doi:10.2741/1351. PMID 14977560.
  26. „Acute transverse myelitis: incidence and etiologic considerations“. Neurology. 31 (8): 966–71. August 1981. doi:10.1212/WNL.31.8.966. PMID 7196523.
  27. „The prognosis of acute and subacute transverse myelopathy based on early signs and symptoms“. Annals of Neurology. 4 (1): 51–59. July 1978. doi:10.1002/ana.410040110. PMID 697326.
  28. „Clinical course and long-term prognosis of acute transverse myelopathy“. Acta Neurologica Scandinavica. 81 (5): 431–35. May 1990. doi:10.1111/j.1600-0404.1990.tb00990.x. PMID 2375246.
  29. „Ex-Slipknot Drummer Reveals Struggle With Rare Disease: 'I Lost My Legs'. Billboard.com. Посетено на July 3, 2021.
  30. Atkinson, Katie. „Ex-Slipknot Drummer Joey Jordison Dies at 46“. Billboard.com. Посетено на July 28, 2021.
  31. Chamberlin SL, Narins B, уред. (2005). The Gale Encyclopedia of Neurological Disorders. Detroit: Thomson Gale. стр. 1859–70. ISBN 978-0-7876-9150-9.

Поврзано[уреди | уреди извор]

Класификација
П · Р · П