Библиотекарство

С Википедије, слободне енциклопедије

Библиотекарство је интердисциплинарна наука која се бави функционисањем, организациојом и потребама библиотека. У данашње време раширена је употреба рачунара у библиотекама, што омогућује бржу претрагу и проналажење књига, било тематском претрагом, писцу, или кључним речима, пошто су књиге класификоване користећи неки од расположивих класификационих система. Она се бави прикупљањем, организовањем, чувањем, и ширењем информација. Мартин Шретингер, баварски библиотекар, сковао је назив дисциплине у окриру свог рада (1808–1828) са насловом Versuch eines vollständigen Lehrbuchs der Bibliothek-Wissenschaft oder Anleitung zur vollkommenen Geschäftsführung eines Bibliothekars.[1] Уместо да класификује информације на бази природе елемената, као што је то раније рађено у баварској библиотеци, Шретингер је организовао књиге по абецедном реду.[2] Прву америчку школу за библиотекарство основао је Мелвил Дјуи на Универзитету Колумбија 1887. године.[3][4]

Историјски гледано, библиотекарство је такође укљученено у архивистику. Архивистика показује како су извори информација организовани да служе потребама изабраних корисничких група, начин на који људи комуницирају са класификационим системима и технологијом, како се информације стичу, како су људи обучени и едуковани за каријере у библиотекама, правни статус библиотека и информационих ресурса и примењене науке рачунарске технологије која се користи у документацији и управљање записима. Академске студије у библиотеци обично укључују прикупљање менаџмента, информационих система и технологија, методе истраживања, каталогизацију и класификацију, очување, референца, статистике и управљања. Библиотекарство се константно развија, обухватајући нове теме као што су управљање базама података, информације о архитектури и управљање знањем, између осталих.

Не постоји опште договорена подела између појмова библиотекарска наука и библиотекарство, те су у одређеној мери међусобно замењиви, и могуће је да се најзначајније разликују у конотацији. Најчешће се користи појам библиотекарска наука или библиотекарске студије (ЛИС).[5] Већина библиотекара сматра то само терминолошком варијацијом, која има за циљ да се нагласе научне и техничке основе субјекта и његов однос са информатичком науком. ЛИС не треба мешати са теоријом информација, математичким проучавањем концепта информација. Библиотечка филозофија је била поређена са библиотекарском науком као проучавањем циљева и мотивација библиотекарства насупрот развоју и усавршавању техника.[6]

Историја[уреди | уреди извор]

Рана историја[уреди | уреди извор]

У Угариту у Сирији ископавању су открили Дворску библиотеку, храм библиотеку, и две приватне библиотеке које датирају из око 1200 п. н. е, са дипломатским текстовима, као и поезије и других књижевних облика. Легендарна Александријска библиотека је можда најпознатији пример ране библиотеке, процват у 3. веку пре нове ере, а можда инспирисан од стране Димитрија Фалера.

Древни проналазци информација[уреди | уреди извор]

Један од кустоса царске библиотеке у династији Хан верује се да је био први који је успоставио библиотеку класификације система и прву књигу нотације. У то време каталог библиотеке је био написан на финој свили и чувао се у свиленим торбама.

19. век[уреди | уреди извор]

Томас Џеферсон, чија је библиотека била у Монтицелу која се састојала од хиљада књига, осмислио систем класификације инспирисан Баконовом методом, који груписане књиге, мање или више по теми него по абецедном реду, као што је претходно урађено. Џеферсон колекција је постала језгро прве националне збирке Сједињених Држава када је пребачена у Конгрес, када је пожар уништио Конгресну библиотеку током рата 1812. годин. Џеферсон Збирка је почетак онога што данас познајемо као Конгресна библиотека.

Први уџбеник библиотекарства објавио је Мартин Шретингер 1808. године, затим књиге Јохана Георга Сеизингера и других.

20. век[уреди | уреди извор]

У енглеском говорном подручју термин „библиотекарство“ изгледа да је коришћен први пут 1916. у књизи „Пенџаб Библиотека буквар“ аутора Асу Дон Дикинсон, коју је објавио Универзитет у Пенџабу, Лахор (Пакистан). Овај универзитет је први у Азији почнео наставу библиотечке наставе. „Пенџаб Библиотека буквар“ је први уџбеник библиотекарства на енглеском језику било где у свету. Први уџбеник у Сједињеним Државама је „Приручник за библиотеке економије“, који је објављен у 1929. Касније, термин је коришћен у наслову С. Р. Ранганатхана Пет закона библиотекарства, објављен 1931, а у наслову 1933. књиге Ли Пирс Батлер,Увод у библиотекарство. Батлер је нови приступ заговарао користећи квантитативних метода и идеју друштвених наука, са циљем коришћења библиотекарства за друштвене потребе за информацијама. Ово истраживање је засновано на „библиотеци економије“, која је углавном ограничена на практичне проблеме у администрацији библиотека. Прерада Раганатханих закона је објављена 1995. који уклања сталне референце на књиге. Мајкл Горманових Пет нових закона библиотекарства укључују знања и информација у свим облицима, омогућавајући дигиталне информације које треба размотрити.

У последње време, уз раст дигиталне технологије, на терену су под великим утицајем концепције информатике. Иако је основно разумевање од кључне важности и за истраживање и практични рад(на пример, коришћење онлине друштвених мрежа у библиотекама, област науке информација остала је у великој мери далека, како у обуци тако и у истраживању интереса.

Обука у библиотекарству[уреди | уреди извор]

Већина стручних библиотекара захтевају професионалну постдипломску диплому у библиотекачкој науци или један од његових еквивалентних термина библиотекарству и информационе науке. У Сједињеним Државама и Канади сертификат обично долази из степена мастера, одобрава га Америчка асоцијација библиотека-акредитоване институције, тако да чак и ненаучног библиотекари имају академску позадину. У Великој Британији, међутим, било је потеза да прошири услове уласка у професионалну обуку библиотекара, да такве квалификације, или искуство, других дисциплина постане прихватљивије. У Аустралији, више институција нуди дипломе које прихвата Аустралијска библиотека и информатички савез.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Deutsche Biographie – Schrettinger, Martin”. www.deutsche-biographie.de. Приступљено 31. 03. 2016. 
  2. ^ Buckland, M (12. 6. 2005). „Information schools: a monk, library science, and the information age” (PDF). 
  3. ^ „Dewey Resources”. OCLC. 2014. 
  4. ^ „Versuch eines vollständigen Lehrbuchs der Bibliothek-Wissenschaft. Oder, Anleitung zur vollkommenen Geschäftsführung eines Bibliothekars. In wissenschaftlicher Form abgefasst. München. (2 bind).”. Google books. 
  5. ^ „Accreditation Frequently Asked Questions:What is the difference between the MLS, the MILS, the MLIS, etc.?”. American Library Association. American Library Association. 2017. Приступљено 8. 03. 2017. 
  6. ^ Cossette, Andre (2009). Humanism and Libraries: An Essay on the Philosophy of Librarianship. Duluth, MN: Library Juice Press. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Åström, Fredrik (2008-09-05). „Formalizing a discipline: The institutionalization of library and information science research in the Nordic countries”. Journal of Documentation. 64 (5): 721—737. doi:10.1108/00220410810899736. 
  • Bawden, David; Robinson, Lyn (20. 8. 2012). Introduction to Information Science. American Library Association. ISBN 978-1555708610. 
  • Järvelin, Kalervo; Vakkari, Pertti (јануар 1993). „The evolution of library and information science 1965–1985: A content analysis of journal articles”. Information Processing & Management. 29 (1): 129—144. doi:10.1016/0306-4573(93)90028-C. 
  • McNicol, Sarah (март 2003). „LIS: the interdisciplinary research landscape”. Journal of Librarianship and Information Science. 35 (1): 23—30. S2CID 220912521. doi:10.1177/096100060303500103. 
  • Dick, Archie L. (1995). „Library and Information Science as a Social Science: Neutral and Normative Conceptions”. The Library Quarterly: Information, Community, Policy. 65 (2): 216—235. JSTOR 4309022. S2CID 142825177. doi:10.1086/602777. 
  • International Journal of Library Science (ISSN 0975-7546)
  • Lafontaine, Gerard S. (1958). Dictionary of Terms Used in the Paper, Printing, and Allied Industries. Toronto: H. Smith Paper Mills. 110 p.
  • The Oxford Guide to Library Research (2005) – ISBN 0195189981
  • Thompson, Elizabeth H. (1943). A.L.A. Glossary of Library Terms, with a Selection of Terms in Related Fields, prepared under the direction of the Committee on Library Terminology of the American Library Association. Chicago, Ill.: American Library Association. viii, 189 p. ISBN 978-0838900000
  • V-LIB 1.2 (2008 Vartavan Libra
  • Casson, Lionel (2001). Libraries in the ancient world. New Haven: Yale University Press. ISBN 9780300088090. 
  • Barnett, Graham Keith (1973) The History of Public Libraries in France from the Revolution to 1939
  • Dewey, M. (1901). Field and Future of Traveling Libraries. New York, NY: NY Library System. 
  • Harris, Michael H. History of Libraries of the Western World (4th ed. Scarecrow Press, 1999); earlier editions were by Elmer Johnson
  • Hughes, Kathleen M., and Jamie Wirsbinski Santoro (2021). Pivoting During the Pandemic: Ideas for Serving Your Community Anytime, Anywhere.Chicago. ALA Editions.
  • Kranich, Nancy C. (2021) "Democracy, Community, and Libraries" in Mary Ann Davis Fournier and Sarah Ostman, eds Ask, Listen, Empower: Grounding Your Library Work in Community Engagement, pp. 1–15. Chicago: ALA editions.
  • Lee, Robert E. 1966. Continuing Education of Adults through the American Public Library. Chicago: American Library Association.
  • McCook, Kathleen de la Peña, Bossaller, J., & Thomas, F. (2018), Introduction to Public Librarianship, 3rd ed. Chicago: ALA Editions.
  • Wedgeworth, Robert (1993). World Encyclopedia of Library and Information Services (3rd изд.). American Library Association. ISBN 9780838906095. 
  • Worpole, Ken (2013), Contemporary Library Architecture: A Planning and Design Guide, Routledge.
  • Raphael, Molly. 2009. "The Transformational Power of Libraries in Tough Economic Times." Library Leadership & Management 23, no. 3: 106–151.
  • Black, Alistair. "Skeleton in the cupboard: social class and the public library in Britain through 150 years." Library History 16.1 (2000): 3-12. says "they have always been, and continue to be, an expression of liberal middleclass ideals." abstract
  • Charing, S. "Self-Help v State Intervention: the 1850 Public Library Act as a Reflection of Mid-Victorian Doctrine", Australian Library Journal (1995) 44(1), pp. 47–54.
  • Hayes, Emma, and Anne Morris. "Leisure role of public libraries A historical perspective." Journal of librarianship and information science 37.2 (2005): 75–81. abstract Архивирано 2015-10-17 на сајту Wayback Machine
  • Hoare, P. (ed.) Cambridge History of Libraries in Britain and Ireland (Cambridge University Press, 2006)
  • Kelly, Thomas, History of Public Libraries in Great Britain 1845–1965 (London: Library Association, 1973)
  • Kelly, T & E. Kelly. Books for the People: an illustrated history of the British Public Library (London: Andre Deutsch, 1977)
  • McMenemy, D. The Public Library (London: FACET, 2009)
  • Minto, J. History of the Public Library Movement in Great Britain and Ireland (London: Library Association, 1932)
  • Munford, William Arthur. Penny rate: aspects of British public library history, 1850–1950 (Library association, 1951)
  • Murison, W. J. The Public Library: its origins, purpose and significance (2nd ed. London: Harrap, 1971)
  • Overington, Michael A. The Subject Departmentalized Public Library. London: The Library Association, 1969. 167 p.
  • Stockham, K. A., ed. British County Libraries: 1919–1969. (London: André Deutsch, 1969)
  • Sturges, P. "Conceptualizing the public library 1850–1919." In Kinnell, M. and Sturges, P. (eds) Continuity and Innovation in the Public Library: the Development of a Social Institution (London: Library Association, 1996)
  • Harris, Michael H. (1967). „Library History: A Critical Essay on the In-Print Literature”. The Journal of Library History (1966-1972). 2 (2): 117—125. JSTOR 25540036. 
  • Bazillion, Richard J. & Braun, Connie (1995) Academic Libraries as High-tech Gateways: a guide to design and space decisions. Chicago: American Library Association ISBN 0838906567
  • --do.-- --do.-- 2nd ed. --do.-- 2001 ISBN 083890792X
  • Jürgen Beyer, « Comparer les bibliothèques universitaires », Arbido newsletter 2012:8
  • Ellsworth, Ralph E. (1973) Academic library buildings: a guide to architectural issues and solutions 530 pp. Boulder: Associated University Press
  • Giustini, Dean (2011, 3 May) Canadian academic libraries' use of social media, 2011 update [Web log post]. Retrieved from https://web.archive.org/web/20110512080605/http://blogs.ubc.ca/dean/2011/05/canadian-academic-libraries-use-of-social-media-2011-update/
  • Hamlin, Arthur T. (1981). The University Library in the United States: Its Origins and Development. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. ISBN 9780812277951
  • Hunt, C. J. (1993) "Academic library planning in the United Kingdom", in: British Journal of Academic Librarianship; vol. 8 (1993), pp. 3–16
  • Shiflett, Orvin Lee (1981). Origins of American Academic Librarianship. Norwood, N.J.: Ablex Pub. Corp. ISBN 9780893910822
  • Taylor, Sue, ed. (1995) Building libraries for the information age: based on the proceedings of a symposium on The Future of Higher Educational Libraries at the King's Manor, York 11–12 April 1994. York: Institute of Advanced Architectural Studies, University of York ISBN 0-904761-49-5
  • Letzter, Jonathan (2022). The architecture of academic libraries in Israel: Knowledge and prestige. The Journal of Academic Librarianship, Volume 49, Issue 2, March 2023: https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0099133322001616

Спољашње везе[уреди | уреди извор]