Божидар Тимотијевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Божидар Тимотијевић
Божидар Тимотијевић
Датум рођења(1932-10-30)30. октобар 1932.
Место рођењаБеоград
 Краљевина Југославија
Датум смрти6. мај 2000.(2000-05-06) (67 год.)

Божидар Тимотијевић (Београд, 30. октобар 1932[1]6. мај 2000) био је српски књижевник, песник, новинар и уредник.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је и одрастао у Београду, у радничкој Раковици.[3]

Основну школу и гимназију је завршио у Раковици за коју је био везан читавог живота. Прве стихове је написао још у гимназији (1950—1951), а прву књигу „Квартет“ је објавио са још три пријатеља (Бранко Јовановић, Томислав Мијовић, Првољуб Пејатовић).[4]

У Удружење књижевника је примљен већ 1955.

Апсолвирао је Филолошки факултет у Београду, група за светску и југословенску књижевност.

Исте године (1958) објављује своју прву књигу „Велики спавач“.

Током студија, заједно са Бранком Миљковићем и Жиком Лазићем оснива неосимболистичку групу.

Потом је био уредник и новинар листова и часописа „Млада култура“ (1954-1956), „Савременик“ (1961-1964), „Полетарац“ (старија серија), (1966-1969) и „Књижевне новине“ седамдесетих година.

У издавачкој кући „Младо поколење“ био је уредник (1964—1969).

Радио је као новинар у већем броју југословенских листова и на Радио Београду (1971—1980). Ту, на радију, је покренуо акцију „Књига солидарности“. Донатори су давали књиге које су потом усмераване ка школама у забитима где је књига била реткост. На тај начин је прикупљено 2.000.000 књига.

По својој жељи сахрањен је на планини Тари, на планини на којој је много времена проводио бавећи с својим хобијем - столарством

Његова целокупна заоставштина налази се у Бајиној Башти, док се један део књига из Тимотијевићеве личне библиотеке налази у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.[5]

Песничке збирке[уреди | уреди извор]

  • Квартет (1954)
  • Велики спавач (1958)
  • Слово љубве (1960)
  • Сребрно брдо (1960)
  • Дан се рађа (1963)
  • Вечерње (1966)
  • Василиск (1974)
  • Чарна птица (1977)
  • Безданица (1977)
  • Кука и мотика (1984)
  • Минуше птице светом“ (1986)
  • Нож и рана (1966)
  • Песме (1998)

Књиге посвећене најмлађима[уреди | уреди извор]

  • три збирке песама
  • девет драмских комада
  • мноштво сликовница
  • неколико буквара
  • читанке
  • зборници
  • антологије скоро 25 година његови су буквари и читанке били званични уџбеници у Србији

Текстови за музику[уреди | уреди извор]

  • „Девојко мала“ је био светски мега-хит
  • „Када војник своју пушку љуби"
  • „Морнарски марш"
  • „На вез"
  • „Браво школа, ура за играње"

Сценарија[уреди | уреди извор]

Сценарио за филм „Вихор зове Анђелију“

Преводи[уреди | уреди извор]

Преводио је са више језика. Са енглеског „Породични скуп“ Т. С. Елиота, са словеначког „Сонетни венац“ Франца Прешерна, и са руског „Коњић грбоњић“ П. П. Јершова

Превођен је 25 светских језика

Награде[уреди | уреди извор]

  • Награда за младе песнике – средњошколце
  • Прва награда листа „Млада култура“
  • Прва награда на међународном конкурсу за поезију у Италији
  • Нолитову награду (у конкуренцији 138 кандидата)
  • Награда војвођанске секције Удружења књижевника Србије
  • Змајева награда Матице српске
  • Плакета српског краљевског Књижевног Клуба „Карађорђевић“
  • Плакета за дугогодишњу сарадњу са Коларчевим народним универзитетом
  • Плакета Дисово пролеће за целокупно песничко дело

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Na dan 30.10.1932.: Rođen Božidar Timotijević, srpski književnik,...”. www.nadanasnjidan.net. Приступљено 2024-01-30. 
  2. ^ „Muzej poezije”. www.muzejpoezije.rs. Приступљено 2024-01-30. 
  3. ^ Тимотијевић, Божидар. Безданица : песме. Београд : Нолит, 1977. стр. 54. 
  4. ^ „Божидар Тимотијевић | Време је за Нови Сад”. www.digitalizacija.ns.rs. Приступљено 2024-01-30. 
  5. ^ Лазић, Виктор (фебруар 2019). „Србија међу књигама”: 21.