Бранислав Јовин

С Википедије, слободне енциклопедије
Бранислав Јовин
Лични подаци
Датум рођења(1935-08-08)8. август 1935.
Место рођењаОџаци, Краљевина Југославија
Датум смрти7. септембар 2018.(2018-09-07) (83 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Бранислав Јовин (Оџаци, 8. август 1935Београд, 7. септембар 2018)[1] био је српски архитекта и урбанистички планер. Постао је један од кључних представника модерне српске архитектуре након пројектовања зграде Урбанистичког завода града Београда 1970.[2] Његова супруга Марија Јовин (1934–2018) била је такође признати архитекта са којом је учествовао на бројним пројектима.[3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Завршивши гимназију у Новом Саду 1954, студира у Београду и дипломира на Архитектонском факултету 1960. године. По завршетку студија запошљава се у Урбанистичком заводу града Београда (1960–69) где ради као главни урбаниста. Од 1970. до 2000. делује у Заводу за изградњу града, једно време као саветник и помоћник директора Сектора за метро те као главни пројектант и руководилац пројекта “Метро Београд” (1973–82. и 1986–2000). Значајан део своје стваралачке енергије посветио је промишљању и разради, а потом и промоцији и борби за изградњу београдског метроа. Био је заговорник “урбанистичког преокрета” којим би се, насупрот ретроградном аутомобилско-трамвајском урбанизму, реафирмисао урбанизам Београда са метро-системом. Ангажовао се и на великим инфраструктурним подухватима попут пројектовања ауто-пута кроз Београд. Бавио се архитектонским и урбанистичким пројектовањем, као и партерном архитектуром, посебно уређењем пешачких зона и слободних површина. Успешно је учествовао на бројним архитектонским и урбанистичким конкурсима. Носилац је две Октобарске награде града Београда (1967, 1971), републичке награде дневног листа “Борба” (1970) и Велике награде за архитектуру (1991), која се додељује за изузетан стваралачки допринос у области архитектуре и урбанизма. Био је члан Управног одбора Академије архитектуре Србије.[4]

Јовин је преминуо у септембру 2018. године, само неколико месеци након своје супруге Марије. Урна са његовим пепелом положена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[5][6]

Архитектонска и урбанистичка остварења[4][уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Preminuo Branislav Jovin
  2. ^ Biografija na sajtu architectuul.com
  3. ^ „Odlazak Marije Jovin”. Вечерње новости. 20. 2. 2018. Приступљено 11. 9. 2018. 
  4. ^ а б Biografija na sajtu Akademije arhitekture Srbije
  5. ^ „POSLEDNjI POZDRAV: Sahranjen Branislav Jovin, čovek koji se borio da Beograd dobije metro”. Вечерње новости. 10. 9. 2018. Приступљено 11. 9. 2018. 
  6. ^ „Beograd ostao bez poznatog arhitekte, jednog od idejnih tvoraca projekta BG METRO”. Blic. 10. 9. 2018. Приступљено 11. 9. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]