Генералисимус
Генералисимус или генералисим је највиша војна титула (чин), виша у односу на фелдмаршала, маршала и других генерала са пет звездица. У армији Сједињених Америчких Држава, еквивалент му је звање генерала војске САД, ранг са шест звездица.
Употреба[уреди | уреди извор]
Реч „генералисимус“ је италијанског порекла, од кованице Генерале и латинског суфикса -иссимус што у преводу значи највиши могући генерал или узвишени генерал.
Установљен у Француској 1569. за команданта оперативне војске. Касније уведен у армијама Аустрије, Русије и др. Додељивао се војсковођама, врховним командантима, односно главокомандујућима свих оружаних снага, за изузетне заслуге у рату.
Корејски назив за ово звање је велики маршал (대원수 - Dae wonsu).
Неки од најпознатијих генералисимуса су:
- Чанг Кај Шек,
- Јосиф Стаљин,
- Мао Цедунг,
- Франциско Франко,
- Ким Ил Сунг,
- Александар Суворов,
- Ким Џонг Ун.
Последњи постхумно проглашени генералисимус је бивши лидер Северне Кореје, Ким Џонг Ил, 14. фебруара 2012.[1] На 90. рођендан оснивања Корејске Народне Армије, Централни комитет Комунистичке партије Кореје унапредио је Ким Џонг Уна у највиши чин генералисимуса. Овим унапређењем он је постао најмлађи генералимисус на свету.[2]
Еполете генералисимуса разних земаља[уреди | уреди извор]
Активни чинови[уреди | уреди извор]
-
Генералисимус Демократске Народне Републике Кореје
Бивши чинови[уреди | уреди извор]
-
Генералисимус Совјетског Савеза
-
Генералисимус Народне Републике Кине
-
Генералисимус Републике Кине[а]
-
Генералисимус Јапанског царства
-
Генерал војске САД[б]
Занимљивости[уреди | уреди извор]
Иако су сви владари новијех доба проглашени за генералисимусе, само су ово звање прихватили Чанг Кај Шек, Франциско Франко и Ким Ил Сунг док су Јосиф Стаљин и Мао Цедунг прихватили звање, али никад јавно нису се декларисали са овом титулом.
Види још[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Војна енциклопедија, Београд, 1971, књига друга.