Жан-Жак Ампер

Од Википедија — слободната енциклопедија
Жан-Жак Ампер
Jean-Jacques Ampère
Фотографија на Жан-Жак Ампер од Адам-Саломон
Роден/а12 август 1800(1800-08-12)
Лион, Франција
Починат/а27 март 1864(1864-03-27) (возр. 63)
По, Франција
Занимањеисторичар, писател и патник
Националностфранцуска
ПериодXIX век

Жан-Жак Ампер (француски: Jean-Jacques Ampère), (Лион, 12 август 1800По (град), 27 март 1864) – француски историчар, специјалист за средниот век, писател и патник.

Животопис[уреди | уреди извор]

Син на славниот физичар Андре-Мари Ампер, Жан-Жак Ампер е дел од кругот на г-ѓа Рекамје. Тој е професор на Колеж де Франс, член на Академија за книжевност (1842) и Француската академија (1848).

Првото патување на Блискиот Исток, Жан-Жак го имал во 1841 година, заедно со Проспер Мериме и двајца други пријатели, Жан де Вит и Шарл Ленорман. На патувањето ги посетиле Неапол, Малта, Сирос, Ефес, Магнезија, Сард, Смирна, како и Цариград и Рим при враќањето. Ампер го раскажал патувањето во „Грција, Рим и Данте: книжевни студии од природата“ од 1848 година.

Тој бил првиот кој го употребил поимот ренесанса.

Гробот на Жан-Жак Ампер и неговиот татко, Андре-Мари Ампер, на гробиштата Монмартр во Париз

По неговата смрт, трудовите и нешто пари им ги оставил на своите пријатели Казимир и Ортанс Шевре. Почива на гробиштата Монмартр до неговиот татко Андре-Мари (починат на 10 јуни 1836 година). На нивниот гроб има два бронзени медалјони, дело на вајарот Шарл Гимери.[1]

Новинарот и есеист Лисјен-Анатол Прево-Парадол, неговиот наследник во Француската академија, при својот прием одржал панегиричен говор за Жан-Жак Ампер.[2] Во 1929 година, маркизата де Монтебело, вдовица на Гистав Лан де Монтебело и внука на Казимир Шевре, дел од архивата на Ампер му ја поклонила на библиотеката на Францускиот институт. Овој фонд меѓу другото содржи 254 писма од Жан-Жак Ампер до госпоѓа Рекамје која ги зачувала и му ги оставила на нивниот автор.

Дела[уреди | уреди извор]

  • Од историјата на поезијата (De l’histoire de la poésie, 1830) ;
  • Од француската книжевност во односите со странските литератури во средниот век (De la littérature française dans ses rapports avec les littératures étrangères au moyen âge, 1833) ;
  • Литература и патувања: Германија и Скандинавија (Littérature et voyages : Allemagne et Scandinavie , 1833) ;
  • Книжевна историја на Франција пред XII век (3 тома) (Histoire littéraire de la France avant le XIIe siècle (3 volumes), 1839) ;
  • Историја на книжевноста во средниот век. Од формирањето на францускиот јазик (3 тома) Histoire de la littérature au moyen âge. De la formation de la langue française (3 volumes) , 1841) ;
  • Баланш (Ballanche, 1849) ;
  • Грција, Рим и Данте: книжевни студии од природата (La Grèce, Rome et Dante : études littéraires d’après nature, 1848) ;
  • Литература, патувања и поезија (2 тома) (Littérature, voyages et poésies (2 volumes), 1848) ;
  • Римската историја на Рим (4 тома) (L’histoire romaine à Rome (4 volumes), 1856) ;
  • Цезар, историски сцени (César, scènes historiques, 1859) ;
  • Прошетка во Америка (2 тома) (Promenade en Amérique (2 volumes), 1860) ;
  • Науката и книжевноста на Ориентот (La science et les lettres en Orient, 1865) ;
  • Мешавина од историја и книжевност (2 тома) (Mélanges d’histoire et de littérature (2 volumes), 1867) ;
  • Римското Царство во Рим (2 тома) (L’Empire romain à Rome (2 volumes), 1867) ;
  • Патување во Египет и Нубија (Voyage en Égypte et en Nubie, 1868) ;
  • Кристијан или римската година (Christian ou l’année romaine, 1887).

Наводи[уреди | уреди извор]

Надворешни врски[уреди | уреди извор]