Конак (Сечањ)
- Za ostale upotrebe, v. Конак (razvrstavanje).
Конак | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Покрајина | Војводина |
Управни округ | Средњобанатски |
Општина | Сечањ |
Становништво | |
Становништво (2011) | 777 |
Густина становништва | 24 ст/km² |
Положај | |
Координате | 45°18′32″N 20°54′29″E / 45.309°N 20.908166°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 43 m |
Површина | 41,7 km² |
Остали подаци | |
Поштански број | 23253 |
Позивни број | 023 |
Регистарска ознака | ZR |
Координате: 45° 18′ 32" СГШ, 20° 54′ 29" ИГД
Конак (мађ. Kanak) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 777 становника.
Овде се налази Дворац у Конаку.
Историја[uredi | uredi kod]
Током историје Конак је задржао своје име:
Конак 1425 – 1464. год. постојао је Кевиском комитату, у чијој су околини имали своје поседе породице де Хајм, де Итебе и де Кегера.
После 1716. год. припадао је Конак Чаковачком диштрикту и бројао 1717. свега 17 кућа. А 1773. год. вероватно услед сеобе потиских граничара у ове крајеве, било је већ 76 кућа. Године 1758, подигнута је православна црква, а 1779. год. Конак је припојен Новопећком срезу Торонталског комитата.
Од 1787. год. воде се српске црквене матичне књиге.
Године 1800. добила је загребачка надбискупија Конак, у замену за хрватска добра. Бискуп Максимилијан Врховац дао је Конак у дар Илији Петровићу, септевиру Стола Седморице, кога ускоро насели син му Јосиф.
Године 1804. подигнута је садашња црква. Тих година доселили се у Конак нешто мало Хрвата и више Немаца, којима властелин Јосиф Петровић подигне католичку богомољу (1816) посвећену Светом Јосифу. Од 1816-1820. год. имао је Конак католичку куратију.
После 1920. год. одселили су се Немци из Конака. На њихова места доселили су се Бугари из Старог Бешенова, Регендорфа, Винге и Лукачфалве. Око 1836. год. било је овде 53 целе поданичке сесије. Године 1844. отворена је бугарска римокатоличка школа. Године 1827. било је 890 становника, од којих православних 777, католика 101, и Јевреја 3. 6. августа 1848. год. спалили су Србијанци Конак. Од избеглих Хрвата и Бугара вратили су се само Бугари.
Године 1862. подигнута је мала римокатоличка црква посвећена Светом Јовану Крститељу. А 1863. завршио је Данијел Чолаковић израду иконостаса српске православне цркве.
У Коначком атару, североисточно од села, налази се мочварна поља „Шаруд“, на којој је у средњем веку постојало насеље Шарудовар, које је припадало Тамишком комитату. У Шаруду је 1330-1334. год. била парохија. Године 1438. добила су браћа Таловац било је четири брата Шаруд од „српског барона", челника Радича и протопревитера Богдана.[1]
- Популација кроз историју .
Година | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921.[2] |
Становника | 1402 | 1112 | 1387 | 1554 | 1824 | 1998 |
Срба | ? | ? | ? | ? | ? | 886 |
Румуна | - | ? | ? | ? | ? | 14 |
Немаца | - | ? | ? | ? | ? | 195 |
Мађара | - | ? | ? | ? | ? | 427 |
Осталих | - | ? | ? | ? | ? | 0 |
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Конак живи 781 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,1 година (41,8 код мушкараца и 42,4 код жена). У насељу има 383 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,60.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 401 | 40,26% | ||
Мађари | 371 | 37,24% | ||
Бугари | 73 | 7,32% | ||
Југословени | 27 | 2,71% | ||
Роми | 19 | 1,90% | ||
Хрвати | 18 | 1,80% | ||
Словаци | 10 | 1,00% | ||
Македонци | 10 | 1,00% | ||
Румуни | 7 | 0,70% | ||
Немци | 4 | 0,40% | ||
Словенци | 2 | 0,20% | ||
Црногорци | 1 | 0,10% | ||
непознато | 0 | 0,0% |
м | ж | |||
? | 0 | 1 | ||
80+ | 11 | 18 | ||
75-79 | 23 | 19 | ||
70-74 | 29 | 32 | ||
65-69 | 31 | 54 | ||
60-64 | 32 | 30 | ||
55-59 | 17 | 33 | ||
50-54 | 26 | 29 | ||
45-49 | 44 | 27 | ||
40-44 | 42 | 32 | ||
35-39 | 45 | 37 | ||
30-34 | 26 | 35 | ||
25-29 | 19 | 19 | ||
20-24 | 25 | 17 | ||
15-19 | 42 | 28 | ||
10-14 | 33 | 45 | ||
5-9 | 24 | 32 | ||
0-4 | 13 | 26 | ||
просек | 41.8 | 42.4 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 412 | 117 | 249 | 34 | 12 | - |
Женски | 411 | 59 | 246 | 98 | 8 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 235 | 165 | - | 3 | 17 | 1 | 6 | 4 | 7 | 16 |
Женски | 136 | 76 | - | - | 24 | - | 1 | 10 | 2 | 1 |
Оба | 371 | 241 | - | 3 | 41 | 1 | 7 | 14 | 9 | 17 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | 10 | 2 | 1 | 2 | 1 | - | - | |
Женски | - | - | 2 | 10 | 10 | - | - | - | - | |
Оба | - | - | 12 | 12 | 11 | 2 | 1 | - | - |
Галерија[uredi | uredi kod]
-
Православна црква у селу
-
Католичка црква у селу
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
- ↑ Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер ISBN 86-85075-04-1:
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
- Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
- Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). Летопис pериод 1812 – 2009. г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до уласка Баната у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.