Ксанаду

С Википедије, слободне енциклопедије
Ксанаду
Светска баштина Унеска
Званично име
  • Site of Xanadu Edit this on Wikidata
МестоКина
Координате42° 21′ 35″ С; 116° 10′ 45″ И / 42.359722222222° С; 116.17916666667° И / 42.359722222222; 116.17916666667
Површина2.513.127, 15.072.196 ha (2,705107×1011, 1,6223577×1012 sq ft)
Критеријумii, iii, iv, vi
Референца1389
Упис2012. (36. седница)
Угроженостне

Ксанаду или Шангди (кин: 上 都) била је летња престоница Кублај-кановог Монголског царства, које је заузимало већи део Азије. Археолошки налази сугеришу да се град налазио у данашњој Унутрашњој Монголији (Кина), око 275 км северно од Пекинга и 28 км северозападно од модерног града Дуолуна.

На његовом месту је постојао старији кинески град Каипинг којег је у периоду од 1252.-1256. године урбанизирао поједностављени архитекта Лиу Бингзхонг, по кинеском плану заснованом на Фенг шуи ју [1]. Нови град површине од око 25.000 хектара је био јединствен покушај спајања номадске Монголске и културе Хан Кинеза. Због тога је подручје Ксанадуа уписано на УНЕСКО-в списак места светске баштине у Азији 2012. године [2].

Састојао се од четвоугаоног "Спољашњег града" (страна око 2,2 км), "Унутрашњег града" (страна око 1,4 км) и палате, у којој је Кублај-кан (страница око 550 м) боравио лети. За палату се верује да је била упола величине Забрањеног града у Пекингу, Кина. Данас су од ње остали само доњи делови зидова и тераса од опеке у средишту унутрашњег града. Поред њих, данас се на археолошким остацима могу препознати и неки храмови, гробнице, номадске насеобине и Тиефан'ганг канал, те други водоводни радови.

Монголски канови су направили врло мало промена у својој земљи, држећи се конфучијанске и таоистичке филозофије, и ремоделирајући власт домаћих династија које су покорили. Верска расправа у Ксанаду је довела до монголског ширења тибетанског будизма у околини североисточне Азије, културно верска традиција која је још снажна у многим областима. Такође, владари из Ксанадуа су отворили царство западњацима, допуштајући путницима попут млетачког истраживача Марка Пола 1275. године извештавати о чудима источне престолнице Европљанима. Његов опис Ксанадуа је најобимнији, а спомиње палату у мермеру и позлаћеним собама испуњеним фигурама људи и животиња, те Унутрашњи град као парк препун бројних врста животиња (без звери) и птица које су служиле као храна царским јастребовима и соколовима. Надаље, у шумовитом делу унутрашњег града Марко Поло наводи још једну прозрачну палату на позлаћеним дрвеним стубовима и затворену свилом коју је Цар сваке године након летовања дао раставити и пренети у зимску престоницу даду(данашњи Пекинг).

Године 1614, енглески свештеник Самјуел Пурчас је опис Ксанадуа Марка Пола објавио у својој књизи Пурчасово Ходочашће [3].

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Nancy Shatzman Steinhardt (1999). Chinese imperial city planning. University of Hawaii Press. стр. 153. ISBN 978-0-8248-2196-8. 
  2. ^ Upis Xanadua na UNESCO-vim stranicama 29.6.2012.
  3. ^ Samuel Purchas, Purchas his Pilgrimage, vol. 4. poglavlje 13., pp. 415.