Нерелигиозност

С Википедије, слободне енциклопедије

Нерелигиозност, понекад ирелигиозност, представља одсуство, равнодушност, одбацивање или непријатељство према религији.[1]

Када се карактерише као одбацивање религијских увјерења, обухвата атеизам, агностицизам, деизам, религијски дисиденство и секуларни хуманизам. Када се карактерише као одсуство религијских увјерења, може се укључити у „духовност, али не и религиозност”, пандеизам, игностицизам, нетеизам, пантеизам, панентеизам и слободоумље. Када се карактерише као равнодушност према религији, позната је као апатеизам. Када се карактерише као непријатељство према религији, обухвата антитеизам, антирелигија и мизотеизам.

Ирелигиозност може укључивати неке облике теизма, у зависности од контекста у коме је дефинисана; нпр. у Европи током 18. вијека оличење ирелигиозности био је деизам.[2] Према пројекцији Пју рисерч центра, нерелигиозност, иако привремено повећана, на крају 2050. године ће значајно опасти због ниже репродуктивне стопе и старења.[3]

Људска права[уреди | уреди извор]

Комитет Организације уједињених нација за људска права је 1993. године објавио да 18. члан Међународног пакта о грађанским и политичким правима „штити теистичка, нетеистичка и атеистичка вјеровања, као и право да не исповједа никаква вјера или увјерење”. Комитет је даље навео да „слобода имати или усвојити вјеру или вјеровање нужно подразумјева слободу избора вјере или увјерења, укључујући и право да замјени тренутну вјеру и увјерење са другим или да усвоји атеистичке погледе”.[4] Потписницима конвенције је забрањена „употреба претње физичком силом или кривичним санкцијама како би присилили вјернике или невјернике” да се одрекну својих увјерења или да их промјене.[5][6]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ * Irreligion as presented in 26 reference works”. 
  2. ^ Campbell, Colin. 1971. Towards a Sociology of Irreligion. London:McMillan p. 31.
  3. ^ „Why People With No Religion Are Projected To Decline As A Share Of The World’s Population”. Pew Research Center. 05. 04. 2015. 
  4. ^ „CCPR General Comment 22: 30/07/93 on ICCPR Article 18”. Minorityrights.org. Архивирано из оригинала 16. 01. 2015. г. Приступљено 02. 01. 2017. 
  5. ^ International Federation for Human Rights (01. 08. 2003). „Discrimination against religious minorities in Iran” (PDF). fdih.org. Приступљено 03. 03. 2009. 
  6. ^ Davis, Derek H. „The Evolution of Religious Liberty as a Universal Human Right” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 07. 2011. г. Приступљено 03. 03. 2009.