Несити (ред)

С Википедије, слободне енциклопедије

Несити
Временски распон: 66–0 Ma касна креда - данас
Смеђи несит
(Pelecanus occidentalis)
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Кладус: Aequornithes
Ред: Pelecaniformes
Sharpe, 1891
Породице

Види одељак Систематика

Несити[1][2] или весларице[3] (лат. Pelecaniformes) је ред у оквиру класе птице, чији је латински назив добијен по породици пеликана или несита која му припада.

Опис[уреди | уреди извор]

Заједничка особина за све представнике (према традиционалној класификацији) је да имају сва четири прста на ногама повезана пловним кожицама. Сви се крећу углавном неспретно по тлу, али су зато изврсни летачи,[4] што им омогућавају и велика крила. Ноге су им кратке, али снажне. На малој глави имају дугачак кљун са две уздужне бразде. Готово искључиво су писцивори.[5]

Ареал[уреди | уреди извор]

Овај ред је доживео приличан еволутиван развој, о чему сведочи и распрострањеност врста које му припадају. Живе у свим деловима света. Пеликани и корморани се, на пример, срећу на обе хемисфере Земље.[4]

Систематика[уреди | уреди извор]

Традиционална класификација[уреди | уреди извор]

Традиционална класификација птица је била заснована на морфолошким карактеристикама. Весларице (лат. Pelecaniformes) су традиционално, (али погрешно) дефинисане као птице, којима су сва четири прста на стопалима повезана пловним кожицама, насупрот осталим птицама које имају пловне кожице, којима су само три од четири прста повезана. Весларице су укључивале брзане, блуне, вранце, анхинге, тропске птице и пеликане.[6]

Весларице према традиционалној класификацији:

Скорашња истраживања сугеришу да је сличност између породица које су традиционално сврставане у ред несита (Pelecaniformes) последица конвергентне еволуције, а не заједничког порекла и да је тако дефинисан ред парафилетски.[7]

Класификација Међународне Орнитолошке Уније[уреди | уреди извор]

Према данас важећој класификацији Међународне Орнитолошке Уније (енгл. International Ornithologists' Union) несити укључују:[8]

Pelecaniformes

Threskiornithidae

Ardeidae

Scopidae

Balaenicipitidae

Pelecanidae

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Прилог I - Строго заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  2. ^ „Правилник о допунама Правилника о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива”. paragraf.rs. 
  3. ^ „Морфологија, систематика и управљање ловним врстама”. [мртва веза]
  4. ^ а б Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.
  5. ^ Калезић, М. 2000. год. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.
  6. ^ Hedges, S. Blair; Sibley, Charles G. (1994). „Molecules vs. morphology in avian evolution: the case of the "pelecaniform" birds”.
  7. ^ Mayr 2003
  8. ^ International Ornithological Committee (2. 1. 2012). „Ibises to Pelicans & Cormorants”. IOC World Bird Names: Version 2.11. WorldBirdNames.org. Архивирано из оригинала 01. 03. 2012. г. Приступљено 30. 4. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Hedges, S. Blair; Sibley, Charles G. (1994). „Molecules vs. morphology in avian evolution: the case of the "pelecaniform" birds”. PNAS. 91 (21): 9861—65. doi:10.1073/pnas.91.21.9861. 
  • Mayr, Gerald (2003). „The phylogenetic affinities of the Shoebill (Balaeniceps rex)”. Journal für Ornithologie. 144 (2): 157—175. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]