Седма египатска династија

С Википедије, слободне енциклопедије

Седма египатска династија заједно са Осмом, Деветом, Десетом и Једанаестом (само у Теби) се често сврстава под назив Први прелазни период Египта [1].

Седма и Осма династија представљају конфузан период египатске историје и чини их слабо позната лоза фараона. Разлика између династија се темељи на претпоставцида одсуство девет краљева у Торинском канону раздваја ове две династије.

Историја[уреди | уреди извор]

Као година завршетка Старог краљевства узима се 2181. година п. н. е. тј. завршетак владавине Шесте династије. Номарси су својим областима управљали самостално иако је у Мемфису номинално постојала владарска династија. За седму династију Манетон наводи да ју је чинило 70 Мемфита (високих чиновника Мемфиса) који су владали по један дан (дакле 70 дана 2181. године п. н. е.). По другим изворима, династију је чинило 11 краљева са укупном владавином од 75 година.

Фараoни Седме династије[уреди | уреди извор]

Фараони Седме династије били су [2]:

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Oakes, Lorana; Gahlin, Lucia (2008). Ancient Egypt. Hermes House. стр. 16. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]