Теразијски тунел

С Википедије, слободне енциклопедије

Теразијски тунел је саобраћајни тунел и једна од најпрометнијих саобраћајница у Београду. Дугачак је 250 m, источна улазна тачка је на раскрсници Дечанске и Нушићеве улице, а западна представља продужетак Бранкове улице. Тунел представља директну и најближу везу између центра Београда и Бранковог моста, односно Новог Београда и Земуна.[1]

Почетком педесетих година 20. века, на простору данашњег тунела налазио се ресторан „Јадран”, опасан зеленом баштом, а у оквиру њега налазио се рибњак и фонтана.[2]

Године 1955. архитекта Димитрије Т. Леко предао је нацрт за Градску кућу у којем је уцртан и Теразијски тунел. Здање које данас постоји изнад хотела је зграда зидана у периоду од 1957. до 1960. године. Прво име зграде било је „Савез трговинских комора”, а пројектовала ју је Загорка Мешулам.[3] Зграда је морала да се уклопи у планирани тунел, па је изнад њене основе дуго постојао затворени зид, који је „чувао” простор за тунел. На простору улаза у тунел из правца Дома омладине Београда налазио се паркинг.[4]

Теразијски тунел су пројектовали архитекти Љубомир Порфировић и Милослав Видаковић, а званично су га отворили председник СФРЈ Јосип Броз Тито и његова жена Јованка Броз, градоначелник Београда Бранко Пешић и заменик градоначелника Миладин Шакић ,4. децембра 1970. године.[5] Истог дана отворен је Мост Газела и Мостарска петља.[6]

Већ током седамдесетих година било је очигледно да тунел није довољно велики како би се регулисао саобраћај у Београду. Постојао је план изградње „двоструког тунела”, који је требало да повеже Булевар краља Александра и Бранков мост. Према плановима, саобраћај би се спуштао испод земље између моста и Трга Републике, али пројекат никада није реализован.[7]

Током деведесетих година Теразијски тунел је био једна од локација нелегалних трка, које су одржаване најчешће ноћу или викендом када је мањи промет саобраћаја.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Zoran Nikolić (18. 12. 2014). „Metropola se rodila tokom noći”. Večernje novosti. 
  2. ^ а б „Kada je Beograd ugledao svetlo na kraju tunela? - Istorijat Terazijskog tunela”. 011info.com. Приступљено 5. 12. 2019. 
  3. ^ S.D. (3. 4. 2010), „Oživljava prolaz u Nušićevoj”, Politika 
  4. ^ BG priče I – III (2018) Zoran Lj. Nikolić стр.59
  5. ^ „Na današnji dan pre 49 godina otvoreni su auto-put kroz Beograd i Terazijski tunel”. naslovi.net. 4. 12. 2019. 
  6. ^ „Отворени су мост Газела, Теразијски тунел и Мостарска петља”. srpskilegat.rs. Приступљено 5. 12. 2019. 
  7. ^ Daliborka Mučibabić, Dejan Aleksić (30. 9. 2018). „Нови саобраћајни тунели под водом, кроз брдо и центар града”. Politika. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]