Финале Светског првенства у фудбалу 1982.

С Википедије, слободне енциклопедије
Финале Светског првенства у фудбалу 1982.
Стадион Сантијаго Бернабеу, где је одржано финале
ДогађајСветско првенство у фудбалу 1982.
Датум11. јул 1982. (1982-07-11)
СтадионСтадион Сантијаго Бернабеу, Мадрид
СудијаАрнаолдо Чезар Коељо (Бразил)
Посећеност90.000
1978.
1986.

Финале Светског првенства 1982. је била фудбалска утакмица између Италије и Западне Немачке да би се одредио победник Светског првенства 1982. године. Одиграна је 11. јула 1982. на стадиону Сантјаго Бернабеу у Мадриду, а Италија је славила резултатом 3−1.

Након освајања првенстава 1934.[1] и 1938,[2] Италија се након ове победе изједначила по броју титула са рекордером Бразилом. Италијан Паоло Роси освојио је Златну копачку као најбољи стрелац турнира и Златну лопту као најбољи играч турнира (додељену први пут). Четрдесетогодишњи голман и капитен Италије Дино Зоф постао је најстарији играч који је освојио Светско првенство.[3]

Пут до финала[уреди | уреди извор]

Италија Рунда Западна Немачка
Противник Резултат Прва рунда Противник Резултат
 Пољска 0–0 Утакмица 1  Алжир 1–2
 Перу 1–1 Утакмица 2  Чиле 4–1
 Камерун 1–1 Утакмица 3  Аустрија 1–0
Тим Од. Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
 Пољска 3 1 2 0 5 1 +4 4
 Италија 3 0 3 0 2 2 0 3
 Камерун 3 0 3 0 1 1 0 3
 Перу 3 0 2 1 2 6 −4 2
Коначан пласман у групама
Тим Од. Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
 Западна Немачка 3 2 0 1 6 3 +3 4
 Аустрија 3 2 0 1 3 1 +2 4
 Алжир 3 2 0 1 5 5 0 4
 Чиле 3 0 0 3 3 8 −5 0
Противник Резултат Друга рунда Противник Резултат
 Аргентина 2–1 Утакмица 1  Енглеска 0–0
 Бразил 3–2 Утакмица 2  Шпанија 2–1
Тим Од. Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
 Италија 2 2 0 0 5 3 +2 4
 Бразил 2 1 0 1 5 4 +1 2
 Аргентина 2 0 0 2 2 5 −3 0
Коначан пласман у групама
Тим Од. Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
 Западна Немачка 2 1 1 0 2 1 +1 3
 Енглеска 2 0 2 0 0 0 0 2
 Шпанија 2 0 1 1 1 2 −1 1
Противник Резултат Полуфинале Противник Резултат
 Пољска 2–0  Француска 3–3 (прод.) (5–4 пен.)

Утакмица[уреди | уреди извор]

Резиме[уреди | уреди извор]

После првог полувремена без голова током којег је Антонио Кабрини промашио пенал, Паоло Роси је први постигао гол, погодивши одскочни центаршут Клаудија Ђентилеа са десне стране из непосредне близине. Марко Тардели је затим погодио са ивице шеснаестерца ниским ударцем левом ногом пре него што је Алесандро Алтобели, на крају контранапада крилног играча Бруна Контија, постигао гол за 3–0 са још једним ниским ударцем левом ногом. Чинило се да је вођство Италије сигурно, охрабрујући италијанског председника Сандра Пертинија да махне средњим прстом са трибина ка камерама у разиграном маниру „неће нас сада ухватити”. Паул Брајтнер је постигао гол за Западну Немачку у 83. минуту, шутирајући ниско поред голмана са десне стране, али је Италија успела да освоји своју прву титулу Светског првенства у 44 године, а своју трећу укупно са победом од 3–1.[4]

Детаљи[уреди | уреди извор]

Италија
Западна Немачка
Г 1 Дино Зоф (к)
О 7 Гаетано Ширеа
О 6 Клаудио Ђентиле
О 5 Фулвио Коловати
О 3 Ђузепе Бергоми
О 4 Антонио Кабрини
С 13 Габријеле Оријали Жути картон 73
С 14 Марко Тардели
Н 16 Бруно Конти Жути картон 31
Н 19 Франческо Грацијани Изашао из игре — замењен 7
Н 20 Паоло Роси
Измене:
Г 12 Ивано Бордон
С 10 Ђузепе Досена
С 11 Ђампјеро Марини
С 15 Франко Каузио Ушао у игру 89
Н 18 Алесандро Алтобели Ушао у игру 7 Изашао из игре — замењен 89
Селектор:
Енцо Берцот
Г 1 Харалд Шумахер
О 15 Ули Штилике Жути картон 73
О 4 Карлхајнц Ферстер
О 5 Бернд Ферстер
О 20 Манфред Калц
О 2 Ханс Петер Бригел
С 6 Волфганг Дремлер Жути картон 61 Изашао из игре — замењен 62
С 3 Паул Брајтнер
Н 11 Карл Хајнц Румениге (к) Изашао из игре — замењен 70
Н 7 Пјер Литбарски Жути картон 88
Н 8 Клаус Фишер
Измене:
Г 21 Бернд Франке
О 12 Вилфрид Ханес
С 10 Ханси Милер Ушао у игру 70
С 14 Феликс Магат
Н 9 Хорст Хрубеш Ушао у игру 62
Селектор:
Јуп Дервал
Помоћне судије:


Абрахам Клајн (Израел)
Војтех Христов (Чехословачка)

Правила
  • 90 минута
  • 30 минута продужетка ако је потребно
  • Доигравање ако је и даље нерешено
  • Наведено је пет измена, од којих се две могу користити

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Delight for the Azzurri as home advantage tells”. Fifa.com. Архивирано из оригинала 20. 12. 2013. г. Приступљено 13. 6. 2014. 
  2. ^ „Pozzo the mastermind as Italy retain their crown”. Fifa.com. Архивирано из оригинала 20. 12. 2013. г. Приступљено 13. 6. 2014. 
  3. ^ „World Cup Hall of Fame: Dino Zoff”. SportsIllustrated.CNN.com. Sports Illustrated. Архивирано из оригинала 12. 9. 2005. г. Приступљено 13. 6. 2014. 
  4. ^ „Sparkling Italy spring ultimate upset”. Glasgow Herald. 12. 7. 1982. Приступљено 30. 4. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]