Плавци (породица инсеката)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Lycaenidae)

Плавци
(Lycaenidae)
The large blue, a lycaenid butterfly
Дугорепи селац
(Lampides boeticus)
Научна класификација
Царство:
Тип:
Подтип:
Класа:
Ред:
(нерангирано):
Натпородица:
Породица:
Lycaenidae

Leach, 1815
Потпородице

Плавци[1] (лат. Lycaenidae) су велика породица дневних лептира, претежно плаве, наранџасте или смеђе боје горње стране крила. Заступљени су великим бројем врста. У Европи живи 170 врста плаваца, а у Србији 55 врста. Породица је подељена на више потпородица.

Lycaenidae је друга по величини породица лептира (иза Nymphalidae, четкастих лептира), са преко 6.000 врста широм света,[2] чији се чланови називају и лептири са паучинастим крилима. Они чине око 30% познатих врста лептира.

Опис, храна и животни циклус[уреди | уреди извор]

Одрасле јединке су мале, обично испод 5 cm, и јарко обојене, понекад са металним сјајем.

Ларве су често спљоштене, а не цилиндричне, са жлездама које могу производити секрет који привлаче и потчињавају мраве. Њихове кутикуле имају тенденцију да буду задебљане. Неке ларве су способне да производе вибрације и ниске звукове који се преносе кроз супстрате у којима живе. Оне користе ове звукове за комуникацију са мравима.[3][4]

Одрасли појединци често имају длакаве репове налик на антене заједно са црно-белим прстенастим (прстенастим) изгледом. Многе врсте такође имају тачку у дну репа, а неке се окрећу по слетању како би збуниле потенцијалне предаторе да препознају праву оријентацију главе. Ово узрокује да предатори приђу са праве главе, што резултира раним визуелним откривањем.[5]

Мрав који чува ларву ликаенида

Ликениди су разнолики у погледу својих прехрамбених навика и осим фитофагије, неки од њих су ентомофагни, хране се лисним ушима, љускавим инсектима и ларвама мрава. Неки ликениди чак искоришћавају своју повезаност са мравима наводећи мраве да их хране регургитацијом, процесом који се назива трофалакса. Нису свим ликенидним лептирима потребни мрави, али око 75% врста се повезује са мравима,[3] однос који се назива мирмекофилија. Ове асоцијације могу бити узајамне, паразитске или предаторске у зависности од врсте.

Код неких врста, ларве посећују и штите мрави док се хране биљком домаћином, а мрави од њих добијају медну росу богату шећером током целог живота ларве, а код неких врста током стадијума кукуљице. Код других врста, само првих неколико фаза се проводи на биљци, а остатак животног века ларве проводи се као грабежљивац у гнезду мрава. Ларва постаје паразит, који се храни регургитацијом мрава, или предатор на ларвама мрава.[3] Гусенице се развијау унутар гнезда мрава и мрави настављају да брину о луткама. Непосредно пре изласка одраслих јединки, крила лептира унутар кућишта кукуљице се одвајају од ње, а лутка постаје сребрнаста. Одрасли лептир излази из кукуљице након три до четири недеље, још увек унутар гнезда мрава. Лептир мора да испузи из мрављег гнезда пре него што може да прошири крила.

Неколико еволуционих адаптација омогућава ове асоцијације, укључујући мале жлезде на кожи гусеница које се називају „органи поре куполе“. Гусенице многих врста имају жлезду на седмом трбушном сегменту која производи медљику и назива се „дорзална нектарна жлезда“ (она је позната и као „дошљачка жлезда“). На осмом трбушном сегменту налази се орган који се може окретати, назван „пипкасти орган”, цилиндричан је са прстеном шиљака и емитује хемијске сигнале за које се верује да помажу у комуникацији са мравима.[6]

Потпородице[уреди | уреди извор]

Mating Cyaniris semiargus
Гусеница атале (Eumaeus atala)
Плавњак (Amblypodia anita) из Theclinae

Највећа потпородица плаваца у Европи је потпородица правих плаваца (Polyommatinae), са 113 врста у Европи. Затим следе репкари (Theclinae) са 40 врста у Европи, дукати (Lycaeninae) са 16 врста у Европи и Aphnaeinae, са једном врстом у Европи. У Србији живи 38 врста из подпородице Polyommatinae, 9 врста из подпородице Lycaeninae и 8 врста из подпородице Theclinae.

Многи таксономисти укључују само Lycaeninae, Theclinae, Polyommatinae, Poritiinae, Miletinae, и Curetinae под Lycaenidae.[7][8] Aphnaeinae, који су некада били племе (Aphnaeini) унутар Theclinae, недавно су такође добили ранг подпородице.[9]

Неке старије класификације су укључивале и друге потпородице као што су Liphyrinae (сада Liphyrini, племе унутар Miletinae), Lipteninae (сада Liptenini, племе унутар Poritiinae) или Riodininae (сада посебна породица: Riodinidae).

Овде се обично (али не и једнозначно) смешта фосилни род Lithodryas; Lithopsyche је понекад смештен овде, али понекад у Riodininae.

Врсте плаваца[уреди | уреди извор]

Најчешћи плавац, како у Европи, тако и у Србији је обични плавац (Polyommatus icarus), остале честе врсте су стооки плавац (Plebejus argus), идин плавац (Plebejus idas) и агестис (Aricia agestis). Најмањи плавац у Европи је Chilades trochylus.

Галерија[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 12. 02. 2015. г. Приступљено 12. 01. 2018. 
  2. ^ Pierce, Naomi E.; Braby, Michael F.; Heath, Alan; Lohman, David J.; Mathew, John; Rand, Douglas B.; Travassos, Mark A. (2002). „The Ecology and Evolution of Ant Association in the Lycaenidae (Lepidoptera)”. Annual Review of Entomology. 47 (1): 259—267. PMID 11729090. doi:10.1146/annurev.ento.47.091201.145257. .
  3. ^ а б в Pierce, N. E.; Braby, M. F.; Heath, A.; Lohman, D. J.; Mathew, J.; Rand, D. B. & Travassos, M. A. (2002). "The ecology and evolution of ant association in the Lycaenidae (Lepidoptera)". Annual Review of Entomology. 47: 733-771.
  4. ^ DeVries, Philip J. (1992). "Singing Caterpillars, Ants and Symbiosis". Scientific American, 267: 76
  5. ^ Robbins, Robert K. (1981). „The 'False Head' Hypothesis: Predation and Wing Pattern Variation of Lycaenid Butterflies”. American Naturalist. 118 (5): 770—775. S2CID 34146954. doi:10.1086/283868. .
  6. ^ "Lycaenid Butterflies and Ants". Australian Museum. Archived 18 November 2007.
  7. ^ Brower, Andrew V. Z. (2008). "Lycaenidae [Leach] 1815". Version 25 April 2008 (under construction). The Tree of Life Web Project.
  8. ^ Ackery, P. R.; de Jong, R. & Vane-Wright, R. I. (1999). "The butterflies: Hedyloidea, Hesperioidea, and Papilionoidea". Pages 264-300 in: Lepidoptera: Moths and Butterflies. 1. Evolution, Systematics, and Biogeography. Handbook of Zoology Vol. IV, Part 35. N. P. Kristensen, ed. De Gruyter, Berlin and New York.
  9. ^ Boyle, John H.; Kaliszewska, Zofia A.; Espeland, Marianne; Suderman, Tamara R.; Fleming, Jake; Heath, Alan; Pierce, Naomi E. (2015). „Phylogeny of the Aphnaeinae: Myrmecophilous African butterflies with carnivorous and herbivorous life histories”. Systematic Entomology. 40 (1): 169—182. S2CID 83052979. doi:10.1111/syen.12098. .
  10. ^ а б R.K., Varshney; Smetacek, Peter (2015). A Synoptic Catalogue of the Butterflies of India. New Delhi: Butterfly Research Centre, Bhimtal & Indinov Publishing, New Delhi. стр. 89. ISBN 978-81-929826-4-9. doi:10.13140/RG.2.1.3966.2164. 
  11. ^ Beccaloni, G.; Scoble, M.; Kitching, I.; Simonsen, T.; Robinson, G.; Pitkin, B.; Hine, A.; Lyal, C., ур. (2003). Плавци. The Global Lepidoptera Names Index. Natural History Museum.  Retrieved April 20, 2018.
  12. ^ Markku Savela's website on Lepidoptera Curetis[мртва веза] at Markku Savela's website on Lepidoptera
  13. ^ Lohman, D.J.; Samarita, V.U. 2009: The biology of carnivorous butterfly larvae (Lepidoptera: Lycaenidae: Miletinae: Miletini) and their ant-tended hemipteran prey in Thailand and the Philippines. Journal of natural history, 43: 569-581.
  14. ^ Bingham, C.T. (1907). The Fauna of British India, Including Ceylon and Burma. II (1st изд.). London: Taylor and Francis, Ltd. 
  15. ^ а б Boyle, John H.; Kaliszewska, Zofia A.; Espeland, Marianne; Suderman, Tamara R.; Fleming, Jake; Heath, Alan; Pierce, Naomi E. (2015). „Phylogeny of the Aphnaeinae: Myrmecophilous African butterflies with carnivorous and herbivorous life histories”. Systematic Entomology. 40 (1): 169—182. S2CID 83052979. doi:10.1111/syen.12098. .

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]