Велики Шиљеговац

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Veliki Šiljegovac)
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Za ostale upotrebe, v. Шиљеговац (razvrstavanje).
Велики Шиљеговац

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Расински
Град Крушевац
Становништво
Становништво (2011) 2682
Положај
Координате 43°31′01″N 21°31′29″E / 43.516833°N 21.524666°E / 43.516833; 21.524666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 303 m
Велики Шиљеговац na mapi Srbije
Велики Шиљеговац
Велики Шиљеговац
Велики Шиљеговац (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 37204
Позивни број 037
Регистарска ознака


Координате: 43° 31′ 01" СГШ, 21° 31′ 29" ИГД
Велики Шиљеговац је насељено место града Крушевца у Расинском округу, у подножју планине Јастребац, у средишту Долине Рибарске реке, на надморској висини 304 м. Према попису из 2002. било је 2682 становника (према попису из 1991. било је 2983 становника).

Општина Велики Шиљеговац[uredi | uredi kod]

До 1965, године је ово насеље седиште општине Велики Шиљеговац коју су чинила насељена места: Беласица, Бојинце, Бољевац, Црквина, Дворане, Ђунис, Гревци, Јошје, Каоник, Ловци, Мала Река, Мало Крушинце, Петина, Пољаци, Позлата, Рибаре (заједено са Рибарском Бањом која у то време није имала статус самосталног насељеног места), Рлица, Росица, Срндаље, Сушица, Велики Шиљеговац, Велико Крушинце, Здравиње, Зебица и Зубовац. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Крушевац.

Историја[uredi | uredi kod]

Први писани подаци о Шиљеговцу потичу из 1371. године у Повељи Кнеза Лазара. Име потиче од речи „шиљеже“, која се користи као назив за јагњад, с обзиром да је због специфичног рељефа и географског положаја овај простор био идеалан за бављење сточарством. У каснијим вековима, поред номада, овде су се насељавали и становници из других крајева Србије. У 19. веку се у насељу прави барутана, која је касније премештена у Крушевац и данас послује у оквиру Трајал корпорације (некадашљи називи: Милоје Закић, Обилићево). Због близине Јастрепца (који је најшумовитија планина у Србији), у Шиљеговцу је направљена стругара за обраду дрвета, које је посебном пругом уског колосека допремљано са Јастрепца. Стругара је опстала све до 60-их година 20. века. Наследник тог погона је данашње предузеће Савремени дом. Тада је укинута и општина која је до тада постојала у Шиљеговцу и сви административни послови прешли су у Крушевац. Основна школа у Шиљеговцу почела је са радом 27. новембра 1866. и постоји и данас.

Данашњост[uredi | uredi kod]

Као и у прошлости, и данас је главно занимање сточарство, само што више нема номадског нити екстензивног, већ се, најчешће, говеда и свиње чувају у објектима који су направљени у последњих двадесетак година. Данас се ту чува више хиљада грла. Такође је изражена производња четинара и другог украсног биља.

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Велики Шиљеговац живи 2197 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,8 година (40,6 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 649 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,13.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 2968 [1]
1953. 3110
1961. 3123
1971. 3140
1981. 3125
1991. 2983 2900
2002. 2780 2682
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.632 98,13%
Роми
  
24 0,89%
Црногорци
  
5 0,18%
Муслимани
  
3 0,11%
Македонци
  
3 0,11%
Југословени
  
1 0,03%
непознато
  
14 0,52%


Референце[uredi | uredi kod]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Извори[uredi | uredi kod]

Спољашње везе[uredi | uredi kod]