Пређи на садржај

384

С Википедије, слободне енциклопедије
Миленијум: 1. миленијум
Векови:
Деценије:
Године:
384 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

384 је била преступна година.

Догађаји

[уреди | уреди извор]
  • Магнус Максим уздиже свог сина Флавија Виктора у чин августа.
  • Магнус Максим се враћа у Британију да помогне римској војсци у одбрани од варварских напада изазваним Максимовим повлачењем трупа на континент.
  • У Цариграду је изграђен Теодосијев форум („Форум бика“).
  • Квинт Аурелије Симах постаје градски префект Рима.
  • Едиктом Теодосија I затварају се пагански храмови у долини Нила (Египат).
  • Стилихон се жени Сереном, усвојеном нећаком Теодосија I.
  • Персијски краљ Шапур III потписује Акилисенски мир са Теодосијем I. Јерменија је подељена на два краљевства и постаје вазална држава Римског царства и Персије. Пријатељски односи трају 36 година.
  • Краљ Чимњу ступа на престо Баекџеа (Кореја); дочекује индијског будистичког монаха Марананту у својој палати, а касније проглашава будизам званичном религијом.
  • Когугјанг постаје владар корејског краљевства Когурјео.
  • Након пораза бившег Ћина у бици код реке Феј, Муронг Чуи, Муронг Хонг и Јао Чанг проглашавају се царевима Каснијег Јана, Западног Јана и Каснијег Ћина, респективно, што убрзава распад бившег Ћина.
  • 17. децембарПапа Сириције наслеђује папу Дамаса I као 38. римски епископ. Узима титулу Понтифекс Максимус, након што је се одрекао покојни цар Грацијан.
  • Јероним Стридонски, хришћански теолог, пише своје чувено писмо „De custodia virginitatis“ (завет девствености) Евстохији, ћерки аскеткиње Пауле. До тада је завршио свој превод Јеванђеља на Вулгату.
  • Амброзије Милански одбија захтев царице Јустине за цркву у Милану, где би могла да се моли по свом аријанском веровању.
  • Црквени сабор је одржан у Бордоу (Француска).
  • Егерија ходочасница завршава своје хришћанско ходочашће у Свету земљу отприлике у то време; њена прича о томе, Itinerarium Egeriae, можда је најранији сачувани формални опис ходочаснице у западноевропској култури.

Дани сећања

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди извор]

Референце

[уреди извор]