Пређи на садржај

813

С Википедије, слободне енциклопедије
Миленијум: 1. миленијум
Векови:
Деценије:
Године:
813 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

813. је била проста година.

Догађаји

[уреди | уреди извор]
  • 22. јун – Битка код Версиникије: Бугари, предвођени Крумом, владаром (каном) Бугарског царства, побеђују војску цара Михаила I близу Једрена (данашња Турска). Византијска војска (26.000 људи) је уништена контранападом бугарске тешке коњице, док је заробљена у долини. Крум осваја византијски логор и богат плен, укључујући злато и оружје.
  • 11. јулОпсада Цариграда (813) Михаило I, под претњом завера, абдицира у корист свог генерала Лава V Јерменина и постаје монах (под именом Атанасије). Његови синови су кастрирани како би се спречило да наследе византијски престо и смештени у манастире. Један од њих, Никита (преименован у Игнатије), на крају постаје патријарх Цариграда.
  • 17. јулКрум стиже пред бедеме Цариграда и поставља свој логор ван зидина. Добија позив и обећање безбедног провода да се састане са Лавом V. Крум креће ненаоружан ка престоници само са малом пратњом, али је упао у заседу и успео да побегне. Након овог неуспешног покушаја византијског убиства, Бугари опустоше већи део источне Тракије.
  • Јесен – Опсада Адријанопоља (813): Крум осваја Адријанопољ – једну од најважнијих византијских тврђава у Тракији – након што је нападнут опсадним машинама. Гарнизон је приморан на предају због глади. По Крумовом наређењу, становништво околног подручја (које је бројало око 10.000) премештено је на бугарску територију, северно од Дунава.
  • Ашот I („Велики“) постаје први грузијски багратидски принц Иберије, под византијском заштитом.
  • 11. септембарЛуј Побожни, краљ Аквитаније (и једини преживели законити син), крунисан је за савладара Франака, са својим оцем Карлом Великим.
  • Трећи сабор у Туру: Одлучено је да свештеници проповедају на народном језику (или вулгарном латинском или немачком).
  • Јесен – Опсада Багдада: Калиф Ел-Амин предаје Багдад, након што је Ел-Мамунов генерал Тахир прихватио његове мировне услове, али је он заробљен и погубљен. Његов брат ел-Мамун постаје неспорни владар Абасидског калифата.
  • Становништво одаје почаст новом абасидском калифу, Ел-Мамуну, 813. године.
  • Багдадску школу астрономије отвара Ел-Мамун, након ње и школу под називом Дом мудрости. У овој школи научници су преводили класике грчке филозофије на арапски језик.

Дани сећања

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди извор]

Референце

[уреди извор]